Проблем смртне казне

реформу и ублажење тога предлажу тајно извршење у место јавног. На трећем месту истичу противници /. епоЛравимост смртне казне. Осуђење невиног није ствар ни немогућа ни ретка. 11 И онда ако је

11 Јгдан страшан пример озога догодио се недавно у нашој средини. 'Јануара меседа 1920 год. у једном хотелу у Суботици одсео је неки богати трговац Јован Коумар. У Суботицу је дошао трговачким послом и са собом је имао новаца. Два дана доцније, када он из своје собе није изашао ни до подне скоро, управа хотела позове полицију и ова уђ; у његозу собу. Трговац Коумар лежао је у кревету заклан и страхозито унакажен. Од новаца није код њега ништа нађено. Ствар је била јасна: по среди је било грозно убиство из користољубља. Поведена је истрага и сумња падне на неког младог човека Ђорђа Гравала. Он буде,/рд'Мах стављен у притвор. Али и ако је он упорно одрицао да је убио Коумара, противу њега су се основи подозрења тако несретно били стекли, да је било скоро извесно да је он убио трговца. У том времену некако, услед неких немира, у Суботици је био организован Преки Суд, и Гравала буде изведен пред њега. Претрес је био кратак. Судије су биле убеђене у његову кривицу и он буде осуђен на смрг. Сутра дан, ујутру, њега обесе. Последње речи које је изговорио биле су му: убите ме, али знајте да сам невин и да сте грешни! После пуних три године, пештанска полиција известила је надлежну власт у Суботици, да је тамо, у Пешти, притворен неки опасан разбојник Јосиф Ковач, и да је он, поред осталих дела, признао, да је у јануару 1920 год. у Суботици, убио ноћу на спавању трговца Јована Коумара, опљачкао га и онда пребегао у Маџарску. Ради проверавања тога, пештанска полиција тражила је извештај од наших власти. А невини Ђорђе Гравал, у коме је суд видео убицу трговца Коумара, одавно је већ лежао под земљом. Случајева судских погрешака (заблуда, или како се то лепо каже судских убистава, lustizmord.) било је увек и биће их сигурно вечито приликом изрицања ове казне. Кистијаковски спомиње чувеног математичара Кондорса, који у своме делу, Покушајиприменетеоријв вероваШноети на одлуке по већини гласова, каже; утврђено је и доказано да није могуће спречити, ма какве се превенције предузимале, да се у току извесног времена, под