Проблем смртне казне

21

пуштених, противправних радњи казни. Тачиије, ово и није право, него само продужење оне исте дужности коју она има. Јер, из дужности да бди пад правним поретком резултира двоје: дужност прописивања норми и дужвост кажњења повредиоца истих. И једно и друго јавља се као потреба организованог друштва. Према томе, правни основ казне, по општем мишљењу које данас влада у науци, јесте њена нужност за одржање правног поретка, нужност, коју је изазвала сама потреба постојања друштва у држави. Међутим, сам појам потребе у питању није неограничен. На против, он има своје тачно обележене границе. Апстрахујући у овоме тренутку циљ казне, (то нарочито подвлачимо), пошреба друшшва, у односу према кривцу, састоји се само и искључиво у околности да се он, кривац, учини безопасним. ао сргдину у којој је ао само друшшво дакле. Следствено, када је реч о држави и њеном праву кажњења, онда се то њено право у погледу кривца има да пружи само донде докле то захтева потреба друштвена. Значи, да државло право кажњења нијг неограничено, него да се оно креће само у границама потребе која је и изазвала то њено право; а како је и та потреба ограничена, то је онда следствеио и право државе на казну исто тако ограничено. Јер, држава нема, апсолутно нема могућности да спречи појединца да изврши кривично дело, али зато има могућности да га спречи у даљем вршењу истих. Оно прво представља једно неизбежно зло за