Проблем смртне казне

46

нове, него баш обрнуто, да оно са нестрпљењем чгка да истекне време осуде, па да их после понова, искупљене и препорођене, прими к себи, дајући им понова сва права која у њему имају и остали њени чланови. 24 По издржаној казни од двадесет година, у тренутку када осуђеника треба пустити у слободу, ваља разликовати две ствари: има ли осуђеник услова да по ступању у друштво као слободан човек, часно привређује себи хлеб; то је једно и друго, да ли он има каквог подстрека за поновни живот у друштввеној заједници или га нема. У првом случају, ако осуђеник, који је за двадесет година прекинуо све везе са друштвом, нема услова да себи самостално привређује, потребно је безусловно да друштвена заједница у своме сопственом интересу ствари услове томе човеку, према ономе за шта је способан, да може да привређује да би издржавао себе. То је њена дужност и према њему и према њеним осталим члановима. У другом случају, ако осуђеник, који је издржао казну, има подстрека за живот, или боље, ако га за даљи живот везује љубав према огњишту и деци, или према науци или -уметности, или уопште ма према каквом послу, онда такав кривац има најглавније услове за даљи частан живот. Али ако тога нема код њега, ако нема ничега више лепога у животу за чиме би он тежио, онда опет ваља разлико-

21 ) На овоме систему и начину његовог спровођења ии ћемо се задржаги други пут и одвојено.