Проблем смртне казне

онда је п новно суђење једина правна установа која може, без повреде ауторитета државног правосуђа, да поправи учињену грешку. Помиловање међутим, које долази од носиоца извршне власти, значи увек једну грубу повреду ауторитета државе и вере у суд. А ако је по среди један рђав закон, онда је помиловање најнецелисходнија мера, јер рђав закон треба дерогирати, а не да шеф извршне власти тиме прећутно констатује да тај закон не ваља, а он, међутим, и после тога остаје у снази. Зато ми тражимо. да се досуђена казна има безусловно и да издржи. Само издржавање, међутим, мора да буде сасвим различито од онога какво је оно данас. Сва зла која та казна доноси са собом кривац мора да издржи, али само зла на која је пресудомо осуђен (пркнудан, рад, оков, и др.) а свега оиога другог: рђавог поступања, малтретирања, злоупотребљазања не може да буде, прво зато што би то било незаконито, а друго зато што| су последице од тога најнегативније. Један оддиљева казне поправка кривца у том случају је илузоран. Обрнуто томе, потребно је, и то безусловно потребно, да се заведе такав систем. поступања и опхођења са њима, да они, осуђеници, ни једнога часа не осете да се у њима гледају прокажени људи, него да стално имају осећање да их друштво кажњава за њихово дело, да оно хоће ? да и они, кривци, буду .уверени да је осуда правична и да је као такву схвате, али да исто тако стално имају осећање да друштво у њима не гледа изгубљене чла-

45