Просвета : алманах за годину ...
«Ко то зове мајког» — Вила, сине, Вила дуге пева приче са студене греде, дуге пева приче, дуге жице преде —
слушај рано:... Била једном, била зелена земља — ое, оде, ое!
И у земљи бео град, и у врх града стари бели Краљу, осамљен од људи.
Руди воће а он сам по ваздан гуди о давнини: давна, давна судба влада
у земљи пастира. — Ое, воле, де,
орач пољем поје. А врх куле круте
мир; гудало везе као паук стари.
С дуварова сађу старински владари
па седе и неме, са главом на мачу.
Да ли се што зачу“... Мир. Немање ћуте.
Ал четири црна ударише цара,
а за њима вуци, вукодлаци, дуси: Агарјани, Угри, Бугри и Баруси! ·..Тупо звечи желез, кућа се обара,
тутњи топот, стока мечи — ое, ое!
«Ори, ори, сине, остави се клања,
доста ти је крвце пролио бабајко!»
= У друм, све ми у друм плуг окреће, мајко! Пустаијо море, не гази орања!
Ое! ос — удри! удри, боди, ос!