Просвета : алманах за годину ...

«Ко то зове мајког» — Вила, сине, Вила дуге пева приче са студене греде, дуге пева приче, дуге жице преде —

слушај рано:... Била једном, била зелена земља — ое, оде, ое!

И у земљи бео град, и у врх града стари бели Краљу, осамљен од људи.

Руди воће а он сам по ваздан гуди о давнини: давна, давна судба влада

у земљи пастира. — Ое, воле, де,

орач пољем поје. А врх куле круте

мир; гудало везе као паук стари.

С дуварова сађу старински владари

па седе и неме, са главом на мачу.

Да ли се што зачу“... Мир. Немање ћуте.

Ал четири црна ударише цара,

а за њима вуци, вукодлаци, дуси: Агарјани, Угри, Бугри и Баруси! ·..Тупо звечи желез, кућа се обара,

тутњи топот, стока мечи — ое, ое!

«Ори, ори, сине, остави се клања,

доста ти је крвце пролио бабајко!»

= У друм, све ми у друм плуг окреће, мајко! Пустаијо море, не гази орања!

Ое! ос — удри! удри, боди, ос!