Просвета : алманах за годину ...

Зуји зрно тучно. Преко њиве црне

нагрне леса. Ко клупко неразлучно узмотале се пољем гужве ратне,

према кланцу што се напунио дупко,

па кркља гркљан, ножи косе, колац млатне.

Удри, удри! „Знаш ли оно место куд но није дао Марку Усуд на рочиште

Ту и Старца вихор облачине стиште,

из облака бучи пророчанство чудно: Стани, још се иште! Још је узалудно...

Мутљава далеко одбацила Краља, далеко у пусту Проклетију Гору. Од пута до пута који воде мору, ко то лутад Ко се губи и помаља, певушећи тихо: «ое, ос, ое»:

То је Бели Краљ на четир вола бела. Године се нижу, ветрови се преду,

а он само хумке загледа по реду: По деци му зима снегове нанела —

«Паји, буји, паји! Ое, ое, ое!»

Године се нижу, ветрови се преду израсла је Краљу брада преко крила, дуга бела брада, до земље, ко свила! Кроз мараме снега тихо кола греду... «Децо, је ли време2 Оде, ое, ое:»