Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

У

Црквено-школске и политичке прилике од Кримског рата до установљења Бугарског Ексархата (1856—1870)

Црквено питање у јужним српским областима, борба између Словенства и Грцизма, о којој се овде бавимо, води своје порекло још од краја ХУШ в, из времена укидања наше Пећске Патријаршије, па и раније још. Пре но што је и била укинута Пећска Патријаршија, у неким епархијама у њеним границама већ су били управљали владике Грци. Ида немамо о томе писаних података, од којих су многи, у односу на Грке, унеколико и претерани, лако је појмити, да је, с доласком владика Грка у српске епархије, настала латентна борба између словенскога и грчкога. Наши црквени људи, паи шире масе, нису могли заборавити своју народну, самосталну, хијерархију, и нису могли лако поднети ни удар губитком Патријаршије. А грчке владике, с друге стране, настојале су, да се, у свима територијама Васељенске Патријаршије, уједначе сви односи, како у администрацији, тако иу црквеном реду, по грчком узору.

Уопште узевши, та латентна борба појачала се, откако је Русија, на Кучук-Кајнарџиском миру, г. 1774, добила неке привилегије за православну цркву у Турском царству. Још јачи повод незадовољства Словена противу грчке хијерархије, и обратно, био је, опет, успех Русије за православну цркву на Једренском миру 1829 године; затим начин, на који је кнез Милош решио питање грчке хијерархије у Србији');

1 Др. Мих. Гавриловић, Милош Обреновић Ш, 458—458.