Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

302 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

општи политички и просветни утицај Србије на Словене у Турској; постанак Грчке, и просветни, и национални, препорођај Бугара од 1800 четрдесетих година наовамо.

Што се тиче ове наше тезе, незадовољство против из„весних личности грчких владика у нашимјјужним областима, „избило је, најпре, у Скопљу, г. 1828; потом, у Нишу, г. 1831 и 1839. У исто, готово, доба, избило је незадовољство против грчких владика иу Прилепу, Велесу и др. Све то незадовољство најважније је по томе, што је, као у свима нашим градовима, и доцније, носило карактер више лични, противу „личности појединих владика, а не Словенства против Грцизма, кад што то хоће, данас, да утврде бугарски писци) Ово

5) Негодовање противу владика Грка није било ни опште ни противу Васељенске. Патријаршије, већ делимично, и противу злоупотреба и моралног држања овога или онога владике. Тако је било и противу скопскога вла-дике Ананија 1828 г.

Да се види како је овај покрет текао, навешћу писане податке о покрету у Видину, Нишу и др.

Капућехаја Србије у Цариграду, писмом својим од 14 авг. 1846 r., извештава свога попечитеља, да су „у Видину писали око 60 њих арзовал противу владике и коџабаше. То сазна владика и јави паши. Паша домами у град сви 60 и изјасне се... и паша и кавазима отера, отерају и штаповима“. Писмом својим од 25 септ. исте године, извештава Капућехаја свога попечитеља, да је „митрополит видински послат у сургун ина његово место долази варнански“. — Писмом својим од 19 новемб. исте године, извештава Капућехаја свога попечитеља, да је бив. нишки владика Венедикт наименован за Видин, по казању варнанског митрополита, п да је Венедикт посетио Капу-

ћехају и поздравио попечитеља“. — Писмом својим од 11 авг. 1847 г., Капућехаја извештава попечитеља, да се „Босанци, којису дошли у Цариград, грозно туже противу митрополита Игњатија. Туже га и Пећанци“. — У писму

се овом, даље, вели, како су сви босанци, пре но што су дошљи у Цариград, по тој истој ствари били у Београду, и жалили се.

У 16 бр. Српских Новина за 1851 г. има допис, да су Видинци поднели Порти молбу да се владици њиховом одреди годишња плата. Порта је

ову молбу послала Патријаршији, и у Патријаршији већ ради мешовита комисија. — У бр. 18 истих новина има белешка: да је Патријаршија одбила "ову молбу. — У бр. 43 истих новина има допис: да је комисија у Патријар-

шији имала заседанија и већала о месечним платама владикама по Бугарској и нашла, да се мора 1) много да плаћа; 2) месечно да се плаћа својим владикама и 3) да се нешто плаћа и за човекољубље, школе и Патријаршију.

Шта више, представник бугарске организације у Цариграду, Др. Ст. Чомаков, и у самом распису (прогласу) од 3 окт. 1868 г. наводи злоупотребе грчких владика (Jos. Ристић, Спољашњи одношаји... Ш, с. 298 и даље).

Теза бугарскога писца, пок. 8. А'нчова, (Градљ Скопне, с. 110 и даље) и других, о покрету у Скопљу, опога времена, противу владике, у основи је погрешна и чиста мистификација. Мало даље вратићемо се на ово питање