Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 305

Откако се Русија појавила са овим питањем, оно се, у току Кримског рата, по симпатијама које је наш народ у јужним областима гајио према Русији, и по надама, које је у њу полагао, полако, и неприметно, почело накаламљивати, на, делимично, и повремено, негодовање према појединим владикама Грцима у тим странама, и према Грцима уопште.) А од појаве бугарских учитеља у нашим јужним областима, после Кримскога рата, под протекцијом турске управе и руске дипломатије, и пароле да се чита словенска служба, и да се неће плаћати владичко, у већини наших јужних области, црквено се питање стопило са школским, и задобило већи део нашега света у тим странама.) И ако су случајеви незадовољства противу грчких владика били делимични и повремени, они су се, све више, стапали с вековним народним осећањем балканских Словена о Грцима. Довољно познато, и писаним податцима јасно и документовано, међусобно нерасположење и трвење Грка и Словена у Турској, све се јаче изражавало, уколико се и балкански Словени више ослобађали притиска тешких политичких прилика у Турској. Отварањем нових политичких бра и внаугу-

власт и силу грчких владика и треба именовати барем подвладике у Босни и Бугарској, који би били изабрани међу њиховим духовницима“ (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.).

Зна се да је бугарски првак, турски великодостојник, С. Чал'ков, још 1885 г., радио противу Патријаршије код Великог везира Јусреф паше; да је Пољак Чајковски (потоњи Садик паша) отварао пут бугарским депутатима Великом везиру Риза паши. Год. 1840., Велики везир, Усни паша, тражи од Патријаршије да Неофита Бозвелиа посвети за Трновску Епархију; Чајковски приводи Неофита Бозвелиа Мехмед Али паши, султановом пашеногу; Риза паша штити бугарске интересе и не да Бугаре у руке грчке; Реуф паша, пре но што је избило црквено питање, интервенише код Патријаршије у корист Бугара, и Тт. д. и т. д. (Мебр. ХУШ, с. 299 и даље; — Мебр. ХХП, с. 22—29—38; 7. Ст. Бурмовљ (на пом м. с. 24). В. Документи из Архивата на Др, Ст. Чомаков, АБСбр. ХХП. — В. даље и Мебр. ХХП — Документи с. 22, — МТ, с. 222 АБСбр. УМ], с. 282, и т. д.).

7) Шта више, Ориђани, г. 1860, протестују противу немирних лица у Ориду, што досађују Светој Патријаршији (Мебр. ХУП, с. 928).

2) Данас се зна за многе руске званичне људе, посланике и консуле који су стално, материално, помагали бугарске школе. Руски консул у Солуну убеђивао је Хаџи Лазаревце (у Солуну), Робевце у Битољу и др. да не крију своју народност, и да се издају за Бугаре. — Откако је била отворена бугарска школа у Солуну, уживала је годишњу потпору по 50 турских лира (Териод. Спис. г. 1885, с. 441). Исто тако руски консули у Пловдиву, Н. Ступан и Иванов, стално су, и материално, помагали бугарску школу (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 630, 667—680 ; 1I, с. 350) и др.).

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 20