Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 307

И ако су вођи бугарског народа у Цариграду, до овога доба, у односу на Турке, у свему заменили Грке, и већ водили чисто туркофилску политику,) борба против грчких владика, коју су, преко своје организације, пренеле и у јужне наше области, накаламила се на онакво расположење Словена према Грцима, и заталасала и шире масе нашега света. Такво је стање настало, највише, по томе, што је та борба већ носила карактер борбе словенства противу грцизма. При свем том, ма колико били у њему, привидно,. ангажовани Бугари, и добар део наших сународника у оним областима, питање о добијању словенскога Ексархата стално је, у својим рукама,. све до добијања Ексархата, држала руска дипломатија. Интереси Русије у Бугарској и симпатије руске интелигенције за бугарски народ, и антипатије противу грчке Патријаршије, изразиле су се највише после Кримскога рата (1853—1856),7) овога, у ХЛХ в. највећега рата у Европи, и овога, за Русију, неуспела рата. Русија је налазила оправдана разлога, да своју концепцију о ближем Истоку ограничи на Бугарску и бугарски народ. Уколико Русија није успела, да, за време кризе Кримскога рата, оствари своју концепцију о хришћанској цркви у Турској, коју је била изразила још у Кучук-Кајнараџиском уго: вору, утолико се, после Кримскога рата, све више заложила

чибука, и да фуца на ног. Је ли се љутио, или је то сматрао за шалу, нисам никада сазнао. Менс су, брзо после тога, по ослобођењу Врања, вратили кући, а и деда је, после неколико година, умро. Али, како сам побегао више им се нисам вратио, ма да су ме и сутрадан, и прекосутра, звали к себи.

На неколико година после тога, пок. митрополит Пајсије пристао је, да се фалсифукује тестаменат мога деде, по коме је био мении браћи деда био завештао %/; свога имања, а прогласили нас за хариче, и дали нам — меџанлен врло мали део, и тај ме поступак Пајсијев није вређао, као онај његов испад о Св. Сави,

Шта више, пок. митрополит Пајсије је, вазда, штитио српску просвету у својој епархији, и помагао целокупно наше народно дело. А какви су, тек, били многи други грчки митрополити!

7) Неке од истакнутих бугарских људи у Цариграду споменули смо још у П одељку. Све до свршетка овога питања, упливни бугарски људи на Порти били су: Стефан Богориди (кнез), Стојан Тодоров-Чомаков (Најећ А!ог5, Вијрапеп unter der Tirkenhernschait, Leipzig 1925, c. 147—191). Затим били су Јоргаћ Чалогљлу, Х. Иванчо Панчевич, Георги Вљлкович, Балабанов, Гешоглу, и т.д. Ст. Чомаков био је лични султански лекар, и пред Великог везира је излазио кадгод је хтео,.. Стефанаки беј био је први дрогаман. Ha Порти (Мебр. Х, 453 и др).

8) Л. Ранке, Србија и Турска... с. 389.

20%