Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

308 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

за добијање бугарске народне црквене хијерархије. Између осталога, на то је Русију упућивао и сам Париски уговор о миру, који је руској акцији, у овом ужем оквиру, отварао широко поље рада, и осигуравао јој престиж, који она није хтела, нити смела, изгубити. Прве и непосредне последице Кримскога рата, за Хришћане у Турској, биле су побољшање њихових политичких и просветних прилика. И у доби: јању црквених права, од Кримскога рата, главну улогу играла је политичка, а не вера.)

Ако је политичка радња Русије, од Парискога мира наовамо, морала да се креће умереним, и одмереним, темпом, у ширим међународним односима, у односу на потребе и интересе бугарског народа према Турској, она је, и даље, била. интензивнија, но што је била до Кримскога рата. Ако су до Парискога мира, унеколико, и била у Русији подељена осећања према Бугарима, и неодређени планови политике Русије, после овога мира овладала је, све већа, једноставност и у њеној источној политици. Где се није могла употребити сарадња, интервенција државе, ангажована је била она Словенофила. Та једноставност руске политике и Словенофила, у то доба, и доцније, у односу на Бугаре, показала је своје резултате и у концепцији о оснивању бугарског Ексархата 1870 год., и у Прелиминарима Сан-Стефанског уговора мира 1878 г. о Великој Бугарској.

Из суревњивости великих европских сила, која прати Русију још од краја ХУШв. ау овом питању још од КучукКајнарџиског мира, и из добро познате флуктиације интереса западних европских држава у Турској, за бугарско црквено питање ангажовале су се, готово, све силе потписнице Парискога уговора мира. Да се Русији избије главни адуту игри према Турској, све су европске силе радиле на овом питању, у смислу жеља бугарске интелигенције, која је, на свој начин, од 1860 г., њиме руководила из Цариграда. И ако је ово питање било спореднога значаја, европске су се силе, за онакво решење, определиле и под утицајем својих идеалистичко-верских прилика на Истоку.“)

) С. Жигарево, Рускал политика вљ восточномђ вепросћ... | с. +3.

2) Мислимо на верске пропаганде из Европе; на унијаћење Бугара од 1858 г. (М. Jorga, Geschichle des Osmanlschen Reiches, УМ, с. 547; – 8. Черновеждо, Спомени на унилта, Мебр. Х!, с. 326, 327, 328 и 382; — А. Иширковљ, Западнитб Краиша... с. СХХМ и др; — Н. Дурново, Државе и на-