Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 309

Нову констелацију сила, сву супротност међународних тежњи у Европи, и сав ангажман великих сила за решење бугарскога црквеног питања, схватила је Турска како је најбоље могло бити, према својим државним интересима, и експлоатисала га до крајње могућности. Сама перипетија, кроз коју је ово питање прошло за 15 и више година, јасно сведочи, да га је Порта пажљиво, и суревњиво, држала у својој руци. Годинама је, Порта, питање ово држала отворено, као јако средство своје одбране на широком међународном фронту, па и у самој својој земљи. Она је њим паралисала многе друге, велике, и за Турску штетне, замахе Русије, а, многе, и хришћана својих поданика. Она је у балканској политици кнеза Михајла, тако вешто, њим манупулисала, да је успела, да за њега веже, не само велики део бугарске интелигенције, већ и многи свет у нашим јужним областима. Већ се, онда, иу многих наших сународника почело кристалисавати уверење: да ће се кроз школу и цркву, иза којих стоји Русија, пре, и лакше, добити ослобођење од Турака но од Србије; ово нарочито после смрти кнеза Михајла. Држећи ово питање у својим рукама, и одуговлачећи његово решење више од 10 година, Порта је постигла велики успех. По томе, што је, привидно, претерано повлађивала бугарској интелигенцији у Цариграду, и словенској тези, и што је, све више, задовољавала извесне словенске претензије, Порта је саме хришћане у царевини поцепала у два табора: за грчку и за словенску службу. А питањем одређивања Ексархату територија, Порта је крвно завадила у царевини саме своје Словене: српски и бугарски народ.)

роди Балканског Полуострва с, 57 -60 и т.д.). Католичка пропаганда на Истоху, која је уживала заштиту великих европских сила, још од половине ХЛХ в., доста се јако развила у многим источним градовима Европске Турске, као, у Цариграду, Једрену, Пловдиву, Кукошу, Солуну и т.д. Она је већ отворила доста школа и подигла доста пркава и манастира, у којима се учила и словенска, особито бугарска деца (Из Архивата на Н. Геров, П, с. 778). Jom 1800 четрдесетих година је постојало Библиско Обшество у Смирни. Обшество је имало своју словенску штампарију. Ово друштво је помагало бугарског писца Фотинова. Американци су помагали Бугаре и у питању читања словенске службе у Трновској Епархији. Они су највише учинили да се Св. Писмо преведе и на бугарски. После Руса, они су, међу првима, који су Бугаре задахнули националном идејом (Болгар. Прљел. г. 1М, ки. ХГ, с. 62—64.).

1) Не мисли се на Србију, већ на српски народ под Турцима. И ако је већина наших сународника, у оним странама, наишла на бугарски пепак, мањина је била, национално, све изразитија, све отпорнија, бугарској агитацији и турском притиску, и све подозривија.