Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

310 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

Очарани привременим успехом широких територија Ексархата, вође бугарског народа у Цариграду нису, ни за часак, помишљали о ономе, што ће неминовно настати у територијама Ексархата тако завађених Патријархиста и Ексархиста. Стога, што је Бугарска организација, по свршетку Кримскога рата, и сама бацила сву своју снагу на чисто српске градове и области: Ниш, Пирот, Врање и Скопље, вође бугарског народа, кад им је Порта у границе Ексархата унела и те градове и области, нису, ни из далека, назирали праву Портину намеру и, за бугарски народ, и за Ексархат, врло штетне последице. Никоме од Бугара у Цариграду, онда, није падало на памет, да је тим Порта желела, колико да паралише спонтани утицај и рад Србије у јужним областима, толико, ако не и више, да се разбије компактност и хомогеност самог бугарског народа у онаквим границама Ексархата. И ако су се: сами Бугари, онога доба, свом силом били окомили па Пирот и Ниш, на капијама Србије, и на Скопље и Врање, на капијама косовских предела, и даљих северних области за југ, нико од њих није помишљао, да им Порта, само из својих интереса, у границе Ексархата уноси и поменуте градове и области. Јер, као што је познато, и као што ће се, у даљим редовима, и видети, баш због тога, што су поменути градови и области: Пиротска, Нишка, Скопска и Велеско - Дебарска епархија, унете у границе Бугарског Ексархата, да је, баш због тога, и у другим епархијама Ексархата дошло до јаког раздора, чим је била напуштена основица словенског, и показала се она, Бугарског Ексархата. Ови градови, и ове области, су и највећи узрок, да се у делокругу Ексархије појаве, и одрже, несугласице, још пре његова установљења, па све до његова укинућа. У низ Портиних успеха, у овом питању, долази и онај, што се и сама бугарска интелигенција, у току оних 15 година трајања бугарског црквеног питања, поцепала у две, јако завађене, странке. Једна, и ако бројно мања, али, у оно доба, значајна, била је она, која је била да се на ослобођењу ради национално-револуционарним методом, а друга, и ако бројно јача, али, по последицама свога рада безначајна, била је онау Цариграду, са програмом: да се на ослобођењу ради еволуцијом, црквом и школом. Зна се, да је прва пришла кнезу Михајлу,»

5 О преговорима и погодби овога дела бугарске интелигенције са кнезом Михајлом били су упознати на Порти. Постоје о томе толики писани извештаји и мере противу тога.