Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 311

а друга Турцима у Цариграду и у земљи.) Прва се формирала у троуглу Бугарске, у матици бугарског народа, између Балкана, Дунава и Црног Мора, а друга у Цариграду и у јужно-западној Бугарској.

У току 10 и више година свога трајања, о решењу овога питања избиле су различне комбинације, и доста предлога с више заинтересованих страна. Званична Русија инсистирала је, у прво време, да се оснује Словенски Ексархат, АустроУгарска је предлагала, да се сви Бугари у Турској, у црквеном погледу, потчине Карловачкој Патријаршији“) С турске стране је било такође више предлога.“) Посланик Игњашијев, спиритус ректор овога питања, дао је неколико предлога, а радио је на остварењу једнога, установљења Бугарског Ексархата.

Бугарско школско питање било је, привидно, унапређено и за време Кримскога рата. Било је претерано рекламирано, а врло мало је, стварно, коракнуло напред, поред свега тога, што га је турска управа стално протежирала. — Окуражена иницијативом Русије, у односу на бугарско црквено питање од 1853 г., бугарска организација је, уз црквено, почела, у нашим јужним областима, да развија и своје школско питање. Међутим, при свем том што су Бугаре, и у томе, помагале Русија и западне европске силе, и што су их подржавале и саме турске управе, њихово школско питање, стварно, није коракнуло нгпред“) Између осталога, сви закони о јавној

1) Испитивач ових прилика, 77. Миљуков (Бљлгар. Прбглед г. У књ.1Х с. 66) писао је, између осталога, да вође бугарске у Цариграду „баха повели една последователна и твђрде умна политика, политика на дружба сђ Тугцил и на вражда противђ всичко, шо се показваше вљ очите на Европа като „панславизђмђ“.

8) Из Архиваша на Н. Герова, П, с. 705. — АБСбр. МТ, с. 143.

8) Бугарски писци доста су забележили о томе, како је Мидхат паша, неодређен у питању Ексархата, био час за бугарску час за грчку тезу. Забележено је (Мсбр. ХМ, Автоб. с. 59). да је, једно доба, предлагао образовање „всебелгарски патрцархаш»“. — В. о томе 7. Ст. Бурмова (на пом. M. с. 572) и др.

%) У П одељ, смо изложили и о томе, како су многи градови у Бугарској, тек 1800 шездесетих година, добили народну школу (бугарску). Докле је Бугарска организација отварала шк«оле у српским јужним областима, дотле је, у главним областима у самој Бугарској, дуго и после тога, у погледу просвете, владао јад и чемер. — Софиски митрополит Мелетшије, пише, 11 октобра 1873 г., Др. Ст. Чомакову у Цариград, између осталога, и ово: „... Веи, може бо, не аце повљрватше катшо ви кажи, че намтрих тука свтценици, двљ