Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

312 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

настави, који су били у Турској доношени још од 1845 г, доношени су с тежњом, да се унапреди бугарско школско питање“) Међутим, видели смо, да су се Бугари, и ако потајно, са својим учитељима, и својим књигама, до 1860 г., појавили у неколико градова и у нашим јужним областима.

Као што су били упућени, да, до крајњих граница, развију своју активност у корист искоришћења одредаба Ђулханског хатишерифа, тако су исто, Бугари, развили своју акцију одмах по Париском миру, 1856 године, да се, до краја, спроведу одредбе и Хатихумајуна.“) Године 1856, још се Велики везир, Али-паша, није ни вратио био с Париског мира, бугарске су вође у Цариграду, заступнику Великог везира, Кибризли Мехмед-паши, поднели арзухаљ о неправди, коју бугарски народ подноси од грчког духовништва, и друго. Бугарима је, и у то време, главни повод противу Патријаршије био: што су њене владике глобиле народ. М та је тек парола нашла

Думм вђрно немогжшље да прочетмшо, кошшо, освљнљ шова ск краинљ спромаси п безнравственно. ГПредставите си това авленје сб друго че нњмамљ шуко ве веичката Софипска каза Поне чисто да четљшњ До 10 души за да сл замљстњињ за казанишљ Побое. Како тука да сл помогне на нешасшнил народ. Училшца ншде по селата нљма... (АБСбр. У], с. 296).

Као у Софиској Области 1878 г., јад и чемер је владао и у Пловдиву (1869). У овом главном бугарском граду, бугарска школа је била отворена тек 1868, а већ затворена 1869 г. Исте су прилике владале и у другим бугарским областима.

Докле је бугарска организација онако претерано рекламирала просветни напредак Бугара, и тражила да се најбољи учитељи „ради одржања Славенства“, упућују у Маћедонију, дотле су Грци тражили да се, опет, у Маћедонију, упућују најспремнији професори... све прошиву српскога народа.

) О овом питању има доста података. — Хатишериф султанов, с новим законом о просвети хришћана, превели су Бугари као за Бугаре; превео га је И. Стојанов, а штампан је о трошку „познатог родољубца г. Николе Топчплештића (Срб. Новине, г. 1845, с. 135).

О овоме в. још и с. 158, 159, 326.

Срб. Новине, г. 1860, с. 85 донеле су о овоме и ово:

„Ових дана разаслало је министарство просвете један распис свима обласним управитељима које пита: колико где има школа; колико има учитеља и ученика; када је и киме која школа подигнута; каквим се начином обдржава, и шта се у њима предаје (Цариград)

=) Колико је мени познато, нема акта бугарске организације, нема писма и дописа у бугарским листовима, у којима се не рекламирају одредбе Хатихумајуна о владикама и црквеном питању уопште; што владике наплаћују више него што прописује Хатихумајун (Мебр. Х!, с. 392; — Из Архивата на Н. Геров, |, с. 186, 741, 744 и др.)