Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 318

одзива код словенскога насеља у јужним нашим областима А, откако је бугарска организација почела, на левантински начин, да демократизира и корумпира шире масе у јужним нашим областима, није се више ни разбирало сриско и бугарско) У ствари, сва та активност бугарске организације била је упућена на црквено-школско питање.

Међутим, и за школско и за црквено питање, које је било из Бугарске пренето у наше јужне области, прилике су, овамо, биле много друкчије но у Бугарској. Година 1800 шездесе-

7) Интересантно је, како је Славејков упућивао Арс. Костенцева, учитеља у Струмици, и др. местима у оној страни, да агитује за бугарско дело (АБСбр. МТ, с. 34). Види се како је сам Арс. Костенцев агитовао, док је био књижар (АБСбр. У], с. 39). — Исти Арс. Костенцев описује, како су бугарски људи агитовали, на пр. у Струмици. — Тамо су кренули бугарску странку неки од велешких трговаца; то су били Браћа Шулеви: Костадин, Ђошо. Илија и "Саздо; они су били велики велешки трговци. Имали су у Струмици своју кућу. Сви струмички мануфактуристи у њих су пазарили, и од њих материално зависили, јер су робу узимали на вересију. У башти Браће Шулевих вазда је било, по неколико, струмичана, које је Коста био учио да читају бугарски и куражио их, да се не боје гркомана (АБСбр. У1/1П, с. 17). — По Јорд. Иванову (Мебр. ХХЛ, Документи, с. 4) материална зависност многе је натерала да приђу гледишту чорбаџија, којима су били дужни. — У Пловдиву су Грци, 1863 г., принуђивали своје дужнике да потлишу црквени устав. — То исто чинили су припадници Ексархије према Србима патријархистима у јужним нашим областима. | | Интересантно је упутство из Цариграда Воденцима, како треба да раде противу Патријаршије и на цепању од Цариградске Цркве (АБСбр. М], с. 615).

У Хаскову су Бугари плаћали децу, да долазе у бугарску школу.

Из овога се саопштења види, како су Бугари агитовали у Пироту.

Софијанци пишу Др. Ст. Чомакову : 1861, 11 септ.

„Колико за пиротчане, нљге- имђ, писуваме па и устно, като са намђрваме вђ сљеЂдство сђ нихђ не малко сме имђ сљобшавали какђ да постапжтђ, и днесђ владњката като стон противђ народнж-тж воле, имљ казваме; исклиочително само 10-на душљ, отђ които наб вђрлљи-тђ изедникђљ е х. Видин (Видан), дбто го кабулатђ, лесно имљ иде да го изтиратљ и да се освободилљ от тогова фанарјотина.

Това сашосме казале и на Клостендилци за да истиржлљ фанарготскњитђ векилинђ изђ всенароднљи си имотљ“.

Даље пишу како све чине, да обавесте све, писмено и усмено, (АБСбр. VI, c. 502).

При избору изасланика за мешовити сабор у Патријаршији, 1861 г., у Ниш је, ради тога, долазио сам Ђуро-олу, али не каже се зашто није успео (ABC6p. VI, c. 137).

За агитацију у Нишу, имали су Бугари, чак у Каиру, своју кутију, у којој су купили прилоге (АБСбр. ХИ, с. 557).

Видећемо шта су, тек, у Скопљу и др. радили Бугари.