Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

314 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

тих, изузимајући неколико места, свуда је у црквама у јужним областима читана словенска служба. А читало се, више словенски, и ранијих година.) Видели смо да је у свима градовима, још од почетка Х1Х в., постојала и словенска школа манастирскога метода; а од 1800 тридесетих година и са новим српским књигама и српском наставом. Покрет противу Патријаршије такође није постојао у јужним областима, не рачунајући ту појединачно негодовање противу личности појединих грчких владика. При свем том, што је црквено питање у јужним областима пусирала сама руска дипломатија, карактеристично је, да су се наши сународници у јужним областима, па и то делимице, изјаснили за оцепљење од Патријаршије, и за Бугарску Ексархију, махом, тек после смрти кнеза Михајла. Тако, уколико су се и изјаснили, Нишлије су се изјаснили за Ексархију тек 1872 г.; Врањанци и Кумановци тек 1869, Скопљанци 1868 г., Тетовци тек 1878, Велешани 1868 г; Прилеп тек 1867 г; Штипљанци такође 1868 г.; Ориђани, и ако под онаким грчким притиском, 1560 г. не траже владику Словенина, већ само митрополита Мелетија неће. Оне године, многи Ориђани протестују што неки немирни људи узнемиравају Св. Васељенску цркву.) Шта више, сами Софијанци су се одрекли Патријаршије тек 1861 г,з), Неврокоп тек 1863 г., а у Једрену је прва бугарска црквена општина, била установљена тек 1868 г.“)

Због таквога расположења нашега света у нашим јужним областима, руска дипломација, и бугарска организација, пу-

1!) До појаве ексархијске струје у јужним областима, ну најјужнијим областима у црквама читало се словенски. Сам В. И. Григорович (на пом.м. с. 115) забележио је, да се у манастиру Слепчу, у Дебру, и околини Прилепа, читала словенска служба. А нетачна је В. И. Григоровичева белешка да се и по свој јужној Мађедонији, од Солуна до Орида, и од границе Тесалије До Скопља, богослужење, вршило на грчком језику (с. 115). Расправљању овога питања није овде места, а можемо тврдити, и позната је ствар, да се на пр.: у околини Скопља и Прилепа, Тиквеша и Битоља, све до половине Х1Х в., није читала грчка већ словенска служба. Оно, што је, у овом погледу, настало 1800 седамдесетих година, настало је као реакција на потенцирани славизам противу грцизма. Да се сетимо само грчке реакције, у овом погледу, 1800 деведесетих година у Скопљу, у цркви Св. Спаса, где су, уображени Грци, почели да назиру српску еманципацију од Патријаршије.

2) Речено је на стр. 305. 8) Мебр. ХХ, Документи с. 861. %) Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 302 и т.д.