Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 315.

стиле су, у борби противу Патријаршије: и смишљену паролу да је жеља Русије, да се Словенсшво у Турској оцени од Васељенске Патријаршије и да се добије Славјански Ексархат,. који ће бити претеча ослобођењу Хришћана од Турака.

Што се тиче руске дипломатије, то је било доба, кад су бугарски интереси ишли испред руских. Међутим, и друге су“ прилике Бугарима ишле на руку, да успеју да задобију наше сународнике у јужним областима за ову своју тезу, и да постигну установљење свога „Ексархата 1870 г. Ишла им је на руку и сама политичка радња кнеза Милоша (1858—1860) и кнеза Михајла (1860—1868). Порта је од ова два Обреновића презала, док су и у изгнанству били.) Не само што Србија, за владе кнеза Михајла, није ометала Бугаре у овом послу у нашим јужним областима, него им је, замашним програмом кнеза Михајла, индиректно и помогла и користила. Променом династије у Србији, и повратком Обреновића, 1858. г., вратила се у Србију и стара, за Турску врло штетна, тактика старога Милоша, и сада, много искуснијега Михајла. Порти су врло добро била позната средства Обреновића. Међународни положај Србије, који је кнез Михајло створио, донео је Ср-

5) Писмом својим, од 7 маја 1841 г., Капућехаја Србије у Цариграду извештава свога министра иностраних дела, да је Порта „ухватила међу бунтовницима нишким писма кнеза Милоша, којим је он давао план буне, и како је сад баш време да се дигну“. У том се писму, даље, вели, како је Порта, због тога, покушавала да се кнез Милош из Влашке преведе у Брусу или Трапезунт... и да га је Дигла у Аустрију (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.).

Писмом својим, од 14 марта 1845 г., Капућехаја пише своме маниструиностраних дела, да се у Цариграду одржава уверење, да ови бунтовнвици (у Нишкој и Пиротској Области) стоје у вези са кнезом Михајлом (Држ. Арх — Кнеж. Канц..

Писмом својим, од 24 маја 1848 г., Капућехаја извештава свога мин. иностраних дела, да је „разумео још да је Император Николај дао велику суму новаца кнезу Михајлу и дао му мисију да устроји једну обшту побуну Турских Словена у Бугарској, Србији (Старојг) и Босни, и то под руководством и упуствима Генерала Дјухамеса (Дјухамега). Ово се поклапа с доласком Михајловим на нашу границу, о чему сте ми писали (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.).

Писмом својим, од 19 јула 1850 г., Капућехаја, извештавајући свога мин. иностраних дела о „Буни у Бугарској“, вели, да се бунтовници обратили кнезу Александру (Карађорђевићу) да он посредује у Цариграду да им се опрости и помогне злу, и да Капућехаја дела у том правцу...“ С друге стране, да је турска власт ухватила кореспонденцију Ђокице, бив. ћатиба кнеза Михајла, а по том учитеља у Рушчуку с руским генералима у Влашкој, и гонила га. (Ђокицу) до Софије... Кнеза Михајла криве (Турци) и имају страха да га, Енглеска не рестаурира (Држ. Арх. — Кнеж. Канц.)