Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

316 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

бији, и српском народу, у пограничним областима под Турском, више полета но икада дотле. Више од свега тога, Порти је велику бригу задавала, све изразитија, тежња Хришћана у Турској, за спојење са Србијом.) Порти нису били непознати ни други, доцнији, планови кнеза Михајла већега замаха, који су били уперени противу опстанка Турскога царства у Европи.

Још кнез Милош, је свој програм, у односу на своје сународнике, и уопште хришћане, у Турској, открио, чим се у Србију вратио.

То је био акт, који је спремио да упути Порти, поводом питања Великог везира о бегунцима хришћанима из Турске у Србију. И ако, по савету отправника послова посланства Русије у Бечу, Болбинова, овај акт кнеза Милоша није био ни предат Порти, она је, претпоставља се, знала о њему.)

Сами догађаји, који су се збивали у Србији кнеза Михајла: бомбардовање Београда, захтев градова у Србији, установљење народне војске, чести сукоби на граници, као да се стоји пред ратом између Србије и Турске; везе кнеза Михајла са Бугарским народним одбором, и сталне симпатије Француске и Наполеона за Србију и т.д. Кнез Михајлова пропаганда захватила је била целу Босну, многе области на југу, велики део Бугарске. Једном речи, Србија постаје центар за све бунтовне тежње на Балкану и у Аустрији; Србија постаје важан чинилац у великој европској политици; кнез Михајло, и Србија, постају носилац идеје ослобођења свих Јужних Словена; све словенске земље упиру поглед на кнеза Михајла; дух његов осећа се далеко у јужним нашим областима.)

И ако је за живота кнеза Михајла, привидно, одржавана идеја о установљењу Словенског Ексархатша, по раду бугар-

') И једнострано, у оно време (1878 г.), упућени критички историчар, К. Ј. Јиречек, писао је, да се дух кнеза Михајла осећао до Скопља...

=) Јов. Ристић, Спољашњи одношаји Србије, 1, с. 338—840; — Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 896.

5) П. Миљуковљ (Бљлг. Прбгледљ г. У књ. 1Х —Х, с. 51) овако карактерише Србију онога доба: „Србил се представазаше тогава като единствена носителка на еврепеиските национглни и политически идеали между славаните на Балканскил Полуостровљ; та се готвеше да играес рола на втори Пиемонтљ. Та имаше задљ себе си спомени отљ една дљлаго временна и упорита борба за независимостђ; тогава когато всичко около неп спеше Bb |bJIOOKb CbHb. Неи предстоеше благодарната задача, да прекљсне тол вековенђ сђнђ и да обедини около си цалато тожно славанство вљ борбата за независимост,....“ (8. Слободана Јовановића, Друга влала Милоша и Михајла гл. УП).