Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 317 ском на просветном пољу на самој граници Србије, у Нишу, Пироту, и у другим нашим јужним областима, не може се претпостављати, да кнезу Михајлу, и његовим владама, није била позната намера Бугара, па и неки резултати њихова рада на југу од Србије. Међутим, поред онако великих планова, — општега програма кнеза Михајла — црквено-школско. питање, које су Бугари спроводили у оним нашим странама, за кнеза Михајла је било од споредног значаја. Кнез Михајло је претпостављао, да се ефикасним мерама, револуционим путем, што пре сруши Турско царство, као што се и остварило, делимице 1877—78 г., а за Балканског рата, 1912. г., и коначно, него да се то постигне кроз цркву и школу, за што. је требало и то у оно доба, много времена.

Шта је, још, поред овога, кнеза Михајла уздржавало од корака да заштити права Србије и српског народа у јужним областима од онакве бугарске црквено-школске акције, данас се може само нагађати. Исто тако, може се нагађати и о томе, какав би кнез Михајло узео став, да је доживео појаву Портиног Нацрта о Бугарској црквеној Управи, која се, уз султанову тескеру, појавила 3 окт. 1868 г., само на четири месеца после смрти кнеза Михајла.

При свем том, што кнез Михајло није реагирао противу онаквога спровођења бугарског црквено-школског програма у нашим јужним областима, он је, видели смо, из већ наведених случајева, свесрдно помагао просвећивање наших сународника у оним странама, уколико су то изискивали сами они, својом иницијативом. А уколико је бугарска организација, својим црквено-школским радом у јужним областима, показивала свој прави смер, утолико се више наш свет, и ако, под све већим тешкоћама и ризиком, обраћао Београду и другим српским културним центрима за помоћ у књигама и новцу, налазећи, готово увек, одзива у томе.

Поред тога, што званична Србија, 1800 шездесетих година, ма из којих разлога, није реагирала против тежње бугарске организације у нашим јужним областима, и Српска је црква, из хришћанских осећања и братске словенске солидарности, помагала Бугарима у борби за добијање њихове народне црквене организације. Па, ипак се, у Србији, све више, изражавала приватна иницијатива за сузбијање бугарске организације и подржавање својих сународника у оним странама. И о томе смо већ навели доста података. Видели смо, да је, год. 1864,