Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

-318 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

приватна иницијатива за ове послове нашла израза и у самој Народној Скупштини.

И ако су свет у Србији за оне области везивале јаке традиције, и свеже успомене, о стању у јужним областима, осем да их што пре треба ослободити од Турака, мало се ко бавио у "Србији. Оне, у правој боји, ни у домаћој књижевности и науци нису биле боље, и више, познате, но ма који други део Балканског Полуострва. Обдашња домаћа научна књижевност и "о овим областима се кретала у оквиру резултата, до којих се долазило у научним сверама у Бечу и Петрограду. — По импулсу кнеза Михајла, све јавно мњење у Србији обрнуто Босни и Херцеговини, врло мало је пажње поклањало јужним "областима. Ако се, ма на који период времена, онога доба, може применити анегдота, где је српски министар просвете, Ристу Бе-лежара из Лукова (Косанички Срез), који га је молио да им одгреди учитеља, упућивао да учитеља тражи од Бугара, који су им, териториално, ближи од Београда... и да су Србији потребни Прилеп и Орид и т.д., најпре се може, и најприродније, применити на овај период времена. И ако је Србија била, јаким турским кордоном, опасана од Неготина до Шапца, и ранијих тодина, видели смо, како је, преко границе, спонтано, струјала српска модерна настава, и како се, до крајњих граница на југу, разносила нова српска књига и песма; како се пријатно осећао дух кнеза Михајла далеко у јужним областима, и колико је сам наш свет из оних страна, из Београда тражио учитеље и књиге.

При свем том, ондашња приватна инициатива, свога изразитог представника, добила је тек 1865 г. То је био Милош С. „Милојевић, потоњи професор, књижевник и ратник српски.)

1) Милош С. Милојевић родио се 16 октобра 1840 г. у Црној Бари у Срезу Мачванском, Округа Подринскога. Гимназију је свршно у Београду. Био је сиромашан, а врло добар ђак, и био је благодејанац. При свем том што је био благодејанац, он се толико мучно са издржавањем, да је, једно доба, по казивању његових другова и вршњака, становао у некој шупи у гимназиском дворишту. Тада је гимназија била, где је сада Уметничко-сликарска школа. У Београду је завршио и права, па је, као државни питомац, "т. 1861, отишао у Русију. Знамо шта је Милојевић у Русији изучавао. По повратку из Москве, 1865 г., ступио је у административну државну службу, док није, почетком 1870 године, био постављен за професора Београдске Гимназије. Кад је, 1873 г., било основано 77 Одељење београдске богословије, -Милојевоћ је био постављен за управитеља овога одељења. С јесени 1881 г. био је постављен за професора и директора Лесковачке Гимназије, а 22 фе"бруара 1887. г. за управитеља Приправне (Учитељске) Школе у Лесковцу. Ова