Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 319

По свршетку правног факултета у Београду, Милош С. Милојевић је, г. 1861, као државни питомац, отишао у Русију, ради усавршавања у својим студијама. У Москви је Милојевић студирао упоредну филологију словенских, живих и изумрлих, племена, с политичком историјом и књижевношћу ит. д. У Русији је остао до 1865 г. То је било доба, кад је бугарско црквено питање занимало све јавно мишљење у Русији; у првом реду сву руску интелигенцију. Одушевљење за бугарски народ, у Русији је тада достигло било свој врхунац. О Бугарима, и њиховом народном делу, писане су читаве књиге; ангажоване су биле многе редакције; држане су честе вечери; приређивани су концерти и т. д. У то доба пада и најживљи рад руских Словенофила. У Москви, као и у целој Русији, манифестовано је опште уверење: да су Бугари најмногољуднији народ на Балкану; да насељавају све земље од Црнога до Јадранског мора; све онако, како су то у својим списима износили Венелин, Фошинов и Раковски, и како је то пропагирала бугарска оргавизација из Цариграда, по чему је, на десетак година, потом, и у Санстефану пројектирана велика Бугарска Кнежевина.

У Русији се Милојевић упознао са плановима руских Словенофила, са радовима разних публицисти и књижевника, и са методама, којима су Бугари придобили руски свет, и којим крче себи пут и у српским јужним областима.

Видели смо, какво је стање Милојевић затекао у Србији, кад је из Русије дошао. У главноме, Србија је спремала пушке и топове. И ако је национална мисао била у највећем расцвату, ништа није било одређено; све је било као у магли; све је истицало из традиција о великој Србији Цара Стефана Душана. До најситнијих детаља упознат с методама руских Словенофила, у корист Бугара, Милојевић је, по повратку у Србију, развио живу агитацију противу те једностране тежње

Школа није ни била отворена. Милојевић је остао на дужности професора и директора гимназије у Лесковцу све до 1 јануара 1890 г. Исте те године био је изабран за професора Велике Школе за Руски језик с књижевношћу, али није био постављен на тај положај. Октобра 6 исте године, био је премештен за професора Прве Београдске Гимназије. Међутим, ни ову дужност није вршио, већ је био управитељ и професор Богословско Учитељске Школе Друштва Св. Саве. На тој је дужности био непуну годину, по томе, што је ту школу убрзо укинула Краљевска Влада.

Указом од 1 маја 1898 г., Милојевић је био стављен у пензију, а 24 јуна 1897 преминуо је у Београду.