Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

320 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

убитачнога плана и рада Словенофила. Брзо је Милојевић придобио многе упливне људе, угледне књижевнике и политичаре из 1858 г., као: Митрополита Михаила, Стојана Бошковића, Панту Срећковића, Милована Јанковића, Аћима Чумића, Димширија Матића, Алпмпија Васиљевића, Јована БелиМарковића и т. д. Одјек те Милојевићеве акције допро је и до кнеза Михајла. У пратњи Стојана Бошковића, предстао је Милојевић, 1866 г., кнезу Михајлу, и изложио му главне податке, до којих је дошао у Русији. На захтев кнеза Михајла, Милојевић је, на два месеца после тога, O свему томе, поднео кнезу и мемоар. Неки од савременика, овоме су мемоару приписивали и образовање потоњег Ученог Одбора од три лица: Јанићија Поповића, Владимира Вујића и Косте Црногорца професора. Поред акције код више престоничке интелигенције, и у јавности, развио је Милојевић другу, значајнију, и кориснију, акцију. Брзо је он дошао у додир с људима из неослобођених области, који су, као печалбари, занатлије и трговци, живели у Београду и околним градовима, а које је Београд, дотле, знао као: Гоге, Чокалије, Рекалије, Цинцаре, Латине, па и Бугаре (простаке). Преко ових људи, и преко кириџија, најпре се Милојевић и информисао о стању у јужним и другим неослобођеним областима, и о кретању и развијању бугарске акције у нашим јужним областима. И ако су ти први Милојевићеви извори били, у многоме, једнострано претерани, недовољно проверени, те, унеколико, и нетачни, по њима је Милојевић, доцније, и путовао по јужним областима и, на лицу места, проучавао прилике, које су већ почеле да интересују и јавно мњење у Србији. Што је главније од тога, и у радњи Милојевићевој, најпретежније је у тим изворима, то, што је Милојевић у њима нашао импулс за свој даљи, за оно време, и за почетак, до савршенства организаторски, рад у јужним и другим нашим неослобођеним областима.

Преображај појмова, и читава откровења, која је Милојевић излагао у своме раду: живом речи, и списима, иза-

звали су новинарску и књижевну полемику. Изродиле се две тезе: да су све до краја словенског насеља на југу чисти Срби, и да то нису чисти Срби... Свака је теза имала своје бра-

ниоце и своје противнике. Тако су се иу меродавним круговима почела борити два утицаја. Као што је Милојевићев рад био реакција на рад и методе Словенофила у Русији, тако је и Милојевићева акција у Србији изазвала своју реакцију.