Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

~

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 325

Светост радила би у интересу цркве и народа само тако кад би му од сада слала искључиво духовне пастире, који би били пореклом Срби, како би се с духом и користима Српске Народне Цркве подударали. То би желели Његовој Светости живо на срце метнути, као најбоље средство да задруга Српске Цркве с Патријаршијом Цариградском буде мирна, докле, год буде суђено да траје.

„Намесничество Књажевског Достојанства препоручило ми је, Господине, да вам предозначене назоре доставим, да би ви првом приликом изложили Његовој Светости, која ће, уверени смо, увидети њихову основаност, као год, и интерес Цариградске Патријаршије, да их с нама заједно брани... Примите и т.д. ит.д. Д. Д. Матић с. р.“')

Поред свега тога, што су Бугарима, у њихову раду у нашим јужним областима, ишле на руку и политичке прилике вишега смисла, и околности: вековно трење и супротност Словена и Грка; сва изанђалост администрације Велике Цркве; сва коруптивност већине њених владика; све више паралисање Патријаршије одредбама Хатишерифа и Хатихумијуна ит. Дд. ит. д), бугарска организација није могла постићи резултате, које је очекивала. Нису до краја успели ни у црквеном питању“) Погрешка лежи и у томе, што је за црквено

7) Сава Грујић, Како је постала Бугарска Егзархија, с. 24—27. — Ср. Јов. Ристић. Спољашњи одношаји, Ш, с. 298.

=) У Цариграду има толико грчких владика, да при једном обичном погребу, кад умре какво мало дете, видите по четири пет владика у пратњи. Једанпут, кад сам отишао васељенском патријарху, нашао сам код њега још три патријарха. Једна васељена, а четири васељенска патријарха! Неки од њих били су збачени са васељенског престола. Све што је у патријаршији, зове се „свето“. Па и сам онај слуга, што стоји пред капијом, зове се „свети вратар“, Био сам на погребу једнога патријарха. Турски кавази ухватили су се за руку и начинили коло да нас светина не погази. У том колу ишли су странци и изасланици из посланства. После неколико дана чујем сваку ноћ да неко иде улицом и виче грчки: „Нека је на знање свима: патријарх што

је умро, посветио се“! Тако је викао неколико ноћи кроз све улице где Грци живе. Од те светиње нико није имао користи, осим оних што су викали; јер

њима је оставио патријарх неку суму да после његове смрти тако визу и разнесу тај глас. — Такав је обичај. (Љуб. 1]. Ненадовић, Целокупна дела ИП! издање, књ. Х, св. 17 и 18, г. 78.)

5) И ако је парола противу грамжљивих грчких владика и за словенску службу била прихваћена свуда на Балкану, широке народне масе, а и они, који су на врховима друштва стајали, мало су се, или ни мало се нису одушевљавали о другим, и битним, страна маовога питања. После више од 10 го-