Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

326 Д-Р ЈОВ. ХАНИ ВАСИЉЕВИЋ

питање везала и школско; што је та два питања, црквено и школско, одједном, спроводила, све под именом Народни: Воепрос. Упућујући своје учитеље у наше јужне области, који су доносили и своје књиге, Бугари су учинили, да, велики део наших сународника, брзо осети прави смер и значај њиховог црквено-школског рада, и да се, благовремено, тргне. Уколико је, наш свет, у оним странама, предусретљиво прихватио борбу за словенски Ексархат, утолико је, више, почео зазирати од Бугара; уколико се јасније видело, да се не ради о словенском већ о бугарском Ексархату, и да се не радио стварном просвећивању њихове деце, већ о томе, да се народу, кроз школу и цркву, натури бугарско име и бугарски језик, утолико је јаче отурао бугарску школу.

Више од свега тога, сами Бугари су, још од прве појаве својих учитеља и школа у јужним областима, увидели, да их, и под онако повољним приликама, свет свуда онуда, где је владала српска настава, примао, с врло тешком муком. Главни узрок томе лежао је у надмоћности српске наставе иу њеној лакоћи пријемчивости, за свет у јужним областима. Стога јебугарска организација у Цариграду, и у Бугарској, још од прве појаве своје у овим странама, почела озбиљно рачунати са српском наставом, и тражити начина и средстава, да ту наставу, сасвим потисне оданде, и натури своју. А у бугарској организацији, за све ове послове, лако је било наћи и начина и средстава. Она је располагала великим новчаним средствима, као што смо већ напоменули, и неограниченом моралном и материалном протекцијом: непосредном потпором руске дипломатије у Турској; целокупном турском државном администрацијом и Турцима мештанима. То је доба најизразитијега бугарског туркофилства и најодвратнијег клеветања Српскога народа у Турској“). Видећемо, да је бугарофилску турску др-

дина борбе противу Патријаршије, ево како је (1863 г.), шта више у Неврокопу, примао свет ову борбу: „Между Бљлгаритм, родолмобје си намирх CaMO BE срфдиатђ полсљ, голбмитво си гонљтђ интересљтђ и само тлђетво и гол 6мБ думве има вљ нихђ, а вђ долнитњо като прости, нито разбирљтђ шцо е народпостђ. Богљ да просвбти всичкњ!“ i _ Стефанљ Jayapteeo (Mcop. XXI, 5/2)

Пазарџик 6 јан. 1863 г.

1) Још од формирања свога, бугарска организација је, велики број својих агената пласирала на свима важним тачкама свога објекта. Откако је Мидхат паша дошао за митесаркфа у Нишу, многн бугарски људи, који су знале турски, ангежовани су били у државној служби. Ови су употребљени наро-