Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 327

жавну политику инаугурисао сам Велики Везир К'брзли Мехмет Паша, у инспекцији својој 1860 г. дуж границе Србије од Видина до Приштине. А споменули смо већ, да је К'брзли Мехмед паша, на положају помоћника Великог везира, још г. 1856, примио прву бугарску“ представку Порти о жељама

чито дуж границе Србије. «Сви су они вршили и наредбе своје народне (Бугарске) организације. Вратићемо се на њих. Поред тих агената, бугарска организација је имала у Цариграду и сталне заступнике појединих градова у унутрашњости. Они су свршавали поједине послове градова, које су заступали. Ти већили појединих градова били су, у исто време, и већили за односне градове и за школске и црквене послове. Због ових послова су и били ангажовани за заступнике, поред тога, што су они од тих прихода и живели.

Тако, из једнога писма нашега Константина Огњановића види се, да је он заступао град Врацу. У народним пословима, на пр. Скопље, заступао је сам Др. Ст. Чомаков, вођа бугарскога народа у оно доба. Постоји читава преписка са скопљанцима о томе, док им се Ст. Чомаков наметнуо за заступника. Од стране Бугара ту је преписку водио Јоаким Груев. Скопљанаца се мало тицало, у чему ће их, и како, заступати Ст. Чомаков, и пристали су да их заступа и у црквеном питању, ако то заступање буде бесплатно. На то је Јоаким Груев отписао скопљанцима да они пошљу своју представку „иредставително Писмо“ (Патријаршији), а новац им неће нико тражити (АБСбр. ХИ, с. 36. 37 и 138). Као у Скопљу, тако су се наметали и Нишу, Врању, Велесу, Прилепу, Куманову и др. Већ је објављена маса писама њихових упливних људи, која су писана првацима поменутих градова. Неке ћемо још споменути,

Из података, који се налазе у бугарској литератури, види се Ja ce BH y Узунџеву нису, ради народних послова, састајали трговци, стварни заступници народни, него „првенци“, ови заступници"! (Мебр. XVI, c. 921).

Како су се ти народни послови обављали, колико је ту било са знањем народних првака и народних маса, исписујемо, ево, један извештај /. Груева, који је, у нарочитој мисији, г. 1861, био у Узунџеву. Тај је извештај био послат Др. Ст. Чомакову :

Пловдивљ 1861 Нвр. 27. Господине Докторе,

Отљ Узунджово не Ви писахђ, зашото се и не маахљ много. Като не намђрихђ Ваше писмо нито до мене нито до х Господина, помљгслихђ че сте отмЂнили прво то Ви решенје. Разговорихђ си сљ х Господина и господство му не намђри за нужно да си прави обша жалба отђ Узунджово, едно зачто таква жалђба лани станж, а друго, зачто мжчно може са израбати, като нема кои да тича. Сђ колко-то душљ чловћињ откжде Македонињ са видехђ, говорихђ имђ на пространо за потребжтж да сључаствуватђ и пи вђ народното желаше за уражданје на црђковнињ-те ни работи. 'ПИ сл показватљ готови, обћшахж си да изработитђ отђ мфста-та си и отђ околим-Тб имђ жалби до Царско-то Правителдство за да са надђлитђ и тбхвњитњ мђста сљ добринњ-тм, кои то би си подали на другљ-тм, бљлгарскњ: области вђ черковно отношенје. Наимного полагахђ надеждж на обћшанил-та на охридчанњм, отђ кои-то г. Х. Манчевђ горашљ родолобешђ, самђ иде та дни вљ Ц-градђ.

Разговорих са и сљ Скошицњ, сљ Прилфпшњ, сђ Дебрани и Кукушаињи и вси показватђ желалтђ че да сл отрђвитђ отђ злоупотрђблента-та, притес-