Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

328 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

бугарскога народа, у погледу црквене управе. На другом месту“) смо опширније изложили, да је акција овог великог турског државника почела у Пироту, која је била уперена против утицаја Србије и српске школе, и да је његова, многобројна, бугарска свита, под његовом протекцијом, развила живу агитацију против грчких владика.

Под тим околностима, у односу на школе са српском наставом, на даљи ток ствари утицале су и месне прилике. Готово у сваком другом граду, у свакој другој области у оним странама, под другим, и различитим, приликама је и била примљена идеја о оцепљењу од Патријаршије; у сваком другом центру, друге су прилике одлучивале и о одржању српске наставе или примању бугарских учитеља и бугарске наставе. |

И дотле су бугарски политички, па и књижевни листови, на јединствено недопуштен, начин, пропагирали идеју оцепљења од П>тријаршије, и рекламирали своје спремне учитеље, и своје савршене школе, у којима се тече високо образовање, и које условљавају лукративне положаје у царству, и сигурну каријеру. Али, борба њихова у листовима од 1868 r. против српских школа, и просветних радника у поменутим областима,

ненш-та и гонени-та на фенерскљ-тво калугерљ. Дано си отнесахљ (гесје нотнеситђ) спротивђ обћшан-та си. Ј. Груев» (АБСбр. МТ, с. 154).

А какви су били Бугари чиновници, који су, поред војничкога турскога кордона, опасивали Србију од Шапца до Видина, види се, доста, из овога; „Не знам јесам ли вам спомињао за некога Наум сфенднју; мислим добро је да о њему што год јавим. ега је довео Осман паша кад је овде био Кибризлија Мехмед паша и поставише га за драгомана; плату прима полак од нишевачке општине а полак од турске владе. Наум је један од оних несрећних Бугара какових има, на жалост, и одвише. Од драгомана постао је управо ухода; што год види или чује — било истина или не — одмах паши воси и ни од чега прави му бауке и страшила. Но није он сам; има и другара, неког Луку Јерменина, пашинога учитеља. Нишлије, ако и знају какове су они багре, опет их примају у своје куће, али не из љубави већ из страха. Наум и Лука имају своју тајну полицију; ту се употребљавају опет неки и од нишевачких грађана, људи без икаквог карактера и тако нишлије не могу ни Рручати, а да им они не завире у чиније. Нишлије би радо виделе Наум ефен- дију у истом стању у које је он довео оне несрећне Власотинчалије, кад овле бијаше Кибризлија Мехмед паша (Видовдан, г. 1862, бр. 35).

С енглеском дипломатијом и др. упливним особама (Из Архивата на +. Геров, П, с. 91, 520, 526; — С лордом Редклифом (ЛМебр. Х, с. 458; С аустријским царем (Из Архивата на Н. Геров, 1, с. 751) ни т.д.

5) BpacrBo XV, с. 185 и др.