Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 329

превазилази све друге њихове негативне подвиге“) Три је циља бугарска организација имала пред очима у целој тој, и таквој, борби: да потенцира у Турака подозрење према српској школи и настави; да збуни, и декуражира наше сународнике у издржљивости, и да им ти, инспирисани чланци, дописи, и све те мистификације крајње баналности и вулгарности, послуже, доцније, за „историски“ материал. Кад би се, данас, анализирала садржина бугарских листова: Дариградског Вљстника, Права, Турције, Македонџе, Болгарпе“) и других, откриле би се врло јасне и невероватне мистификације и неистине према правом стању ствари у односним местима, одакле су, аџазћ, потицали ти написи. Ја сам ово до најситнијих, и ако излишних, и беспредметних, детаља, утврдио за Ниш, Врање и Скопље, и нашао сам, да у тим листовима, према фактичком стању ствари, у поменутим местима, и у односно доба, ни камен на камену не би остао.

Зна се, да је од 1860 г., од стране бугарске организације, и више турске управе, иста судбина пратила све грчке владике, макар билиони и најбољи пастири. — Нема, данас, ни једнога Словена на Балканском Полуострву, који би зажалио за грчком хијерархијом у словенским земљама, али, ко хоће да призна истину, мора, у исто време, признати и то, да јен

5 С. Чилингирово, Поморавил и т.д.

2) М ти бугарски листови били су у служби Турака и др. странаца. Из Одљскога Вљеника прештампан је скраћен, чланак „Бугарска училишта и журналистика“ у Световиду за г. 1862, бр. 92: „Журналистика у Бугарској нема ни један обшти, чисто народни, новина.“

Македонил брани ватрено.бугарске интересе, нити икада устаје против чисто словенске иностране журналистике. Стоји под строгом езуштскотурском цензуром. (Она признаје, иронично, да је неспособна водити полемику са славенском журналистиком у обште, што се тиче турског правитељстеа и бугарског народа.

Новине Турц:л издаје турско-езуитски цензор, који настојава уверити Бугаре да само езуитизам и туркофилство може Бугаре да спасе. Турша води, постојано, и врло непристојну полемику са свима словенским новинама; устаје против руског уплива на истоку, и противу србског народног движенија.

Дневна Зора, орган слободних Бугара, позива народ на устанак и војује против дипломације западни сила.

Народност, по нашем мненију, наноси бугарском делу већу штету него Турши, по томе што је извесно да је овај подкупљен орган“.

На овом месту да напоменемо, да су најгори дописи, најтеже клевете противу наших сународника у нашим јужним областима нашле места највише У л. Турштл (В. С. Чилингиров, Поморавил... и други).