Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

380 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

међу грчким владикама било добрих пастира, просвећених, културних и честитих људи и старешина. Колико треба, видећемо то у даљем излагању, а сада да пређемо на своју главну тему.

Пишка Област — Видели смо, да је главни учитељ у Нишу, Спиридон Јовановић, умро 1859 г. После њега, главни учитељ у Нишу постао је учитељ Таса Петровић, Учитељ Таса је, у настави, много примио од Спиридона. И ако је био скромно школован, ученик манастирског метода, и дуго година само црквени појац, он се, својом вредноћом, толико интелектуално подигао, да је, поред Димитрија Кратовалије Ђеорђијевића, био први и једини писац од учитеља у Нишу до ослобођења 1877 г. Поред многих, лепих, Пригодних Песама и ода“) учитељ Таса је превео са грчкога књигу поучноморалне садржине: „/ГПрљсадђ мудрости или собранје поучпшелени мисла...“ Учитељ Таса је био учитељ све до ослобођења Ниша од Турака.

Од 1860 г. до ослобођења Ниша, виђенији учитељи у Нишу били су или родом из Србије, или мештани, који су се школовали у Србији. Тако, од 1861 до 1866 г., један од виђенијих учитеља у Нишу био је Сима Живковић. Он је био родом из Заплања. У Београду је свршио Богословију. У исто доба, у Нишу је био учитељ и Димштрије Хаџи-Пешић. Он је био мештанин; зна се да је школу учио у Крушевцу. После Живковића, г. 18566 или 1867, дошао је за учитеља Лазар Донић. У то доба био је учитељ и Милан Новичић. И овај Донић је био родом из Србије. До доласка у Ниш за учитеља, Донић је у Београду био разносач званичних новина. После ослобођења Ниша, Донић је био шумар у Нишком Округу. После Донића био је учитељ Бока Младеновић. И он је био родом из Србије. У то време је постао учитељ и учитељ Тасин зет, Димитрије — Миле — Пветшановић.

Са овим смо зашли у 1800 седамдесете године, у време постанка Бугарског Ексархата и развијања просветне активности у овим областима, из Србије.

Као за град Ниш, познати су нам учитељи из онога времена и у околини Ниша, који су предавали по новом, србијанском, методу.

5) Градина, г. 1, бр. 11 и 12.