Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ SJ}

Тако, зна се за учитеља у с. Каменици Дамјана Митровића. Родом је био из Србије. У Каменици је учитељевао од 1847 г. Зна се, да је био учитељ и у Доњем Матевцу, потом у селу Блату код Пирота.) Дамјан је овуда учитељевао до 1800 шездесетих година. У с. Горњем Матевцу, г. 1837—1838, били су учитељи Атанасије Радосављевић и Дим. Хаџи- Пешић. Радосављевић је био родом из Крагујевца, а Д. Х. Пешић изНиша. После Д. Х. Пешића зна се о учитељу, у овом крају, и у овом месту, о Јовану Глоповићу, родом из истога села. И Поповић се школовао у Београду; свршио је Богословију.

У селу Доњем Матевцу зна се за дугогодишње учитеље Николу Шветковића и Василија Гоповића. Василије Поповић био је родом из Врања. По моме испитивању, овај Поповић је из села Жапског. За овом двојицом помиње се учитељ Ђорђе Маринковић.

У селу Миљковцу, од 1840 г., познат је био учитељ Миљко Аранђеловић; потом брат му Јован Аранђеловић. А од 1860 г. био је учитељ Сошир М. Поповић. Од Сотира је остало доста бележака по црквеним књигама. Сотир је познат као одличан појац у цркви, и појац световних песама, које је онда донео у овај крај.

Док се Ниш, и његова околина, овако развијали у погледу школе и просвете, дотле је, друкчије, текла ствар са црквеним старешинама. Докле удружени Бугари и Турци нису могли успети, да се у Нишу отвори ма каква бугарска школа,“)

1!) Тодор П. Станковић, Глас и т. д. г. Ш, књ. |У, с. 27.

2) Споменули смо већ, да је турска управа од 1860 г., откако је у Нишу био Велики везир, почела, све више, да доводи за чиновнике Бугаре. Од 1868 г. почели су у Ниш долазити за митесарифске муавине такође Бугари, као Гаврил ефендија, па Лраган Шанков, Кируш ефендија и др. Сви ти фактори живо су радили, да се у Нишу отвори бугарска школа. И отворена је. али ју је после четири месеца затворио сам учитељ. Деца су престала долазити. Поново се покушавало, да се отвори, али се није успело. У том циљу је, доцније, долазио и потоњи ексарх Јосиф, и многи други, али' узалуд. О том послу ових бугарских агената у Нишу донсо је допис Световид за г. 1866, у свом 115 броју, ове садржине: „Призор, који се у Нишу пре неколико година догодио, по коме се свуда истиснуо србски језик у србским чистим земљама, сада налазећим се под влашћу Турака. Дошао учитељ бугарски, који је тражио место у Нишу, па кад га Срби нишки не примише да им децу учи, онда оде паши и тужи се, како се србски бунтовнички језик предаје у школи, а не верне раје турске, бугарски, и како тај језик вуче за собом и ослобођење раје и т. д“ Паша бануо у школу и упитао учитеља из којих књига учи. Учитељ му рекао да их набављају трговци. На то се паша понудио да сам