Просветни гласник

свом знању, да виде колико су за прошлу годину свој магацин знања обогатили. Репетицијок цедог наставног материјала најсигурпије се то постизава. •— За наставаике су испити оно што жетва за земљерадника. Они треба да виде плодове труда свога, да се увере, да пису безуспешно радили годину дана. За њих су испити дани радостп и весеља. Као што се вредан и честит земљерадник радује жетви, исто се тако вредан, за свој предмет и своју школу одушевљени наставннк радује испиту. 2. Испити треба родитељима да докажу да нису залудне жртве, које су они приносшш школујући децу своју. Но њнма испиги треба да пзнесу и величину и каквоћу плода Није родитељу свеједно, какав ће му бити син, а каква кћи. У том ногледу су родитељи више но ико други нозвани да буду сведоци на испптима. Али има још нешто у чему се нспити тичу родитеља. Родитељи су уједно и пореске главе; они нису дали средства и ириносили жртве сваки само за своје дете на но се. Не, они су у својој порезп иружнли државној уирави средстава за школу, они су учинили те је државној управи било могуће подићи ове олтаре, на којима гори пламен просвете. Па с тога они имају права да виде и да се лично увере каква је ватра налозкена на олтару српске просвете. Јесу ли им деца довољно задахнута српским мислима и загрејана српским осећањима? Јесу ли се уздигли до оних висина знања и науке, на којима их родитељи жељно ишчекују да виде ? И као родитељи и као грађани позвани су очеви да буду сведоци на исиитима у школи. 3. Државна власт долази на испите са три разлога: а) Њена је задаћа да контролише рад својих органа, да види у колико и како су вршене оне наредбе, које су од централне државне управе потицале у нрошлој години. У том погледу дужност је државне власти да иште рачуна од свију школских управа и наставника. Испити су у том погладу биланс који се склаиа између државе, школских управа и наставника у оиште. б) Том приликом државна управа има да се увери, у колико су корисна или штетна она наређења

која у иогледу наставе н школске унраве постоје. Да види шта треба у том погледу изменити, а које празнине треба попунити. На испитима се уверава држава шта јој све чинити треба за бољитак народне иросвете и образовања у опште. в) С друге стране државна управа има сама да полаже рачун онима, који су јој поверилп руковођење и надзиравање наставе. Грађани давајући материјална средства за насгаву и васпитање, остављају државној управи одрешене руке, да она та средства онако употреби како ће бити најбоље и најкориспије и ио родитеље и но целокупне државне интересе. Ово је у неку руку поверење, које родитељи и грађани дају државној управи. — И с тога са свим је право да се на тај дан родитељи и грађапи нађу с представником државне школске управе, те да ту где се јавио даје рачун о школи прегледају и иотпишу те рачуне, ако су исправни. Има још један разлог због ког се нспити држе. Школа је у државноме организму засебна, самостална установа. Она живи својам лшвотом. Мимо њу пролази многи свет и ретко ко њој свраћа. Школа је, ■гако рећи, одвојена од осталог света. Овакав усамљенички живот у неколико одређен је већ самом нриродом школскога рада. Замислите, колико би било неприлика, кад би свакоме, у ма које доба школскога рада било допуштено да уђе у школу. Но још горе би било по школу, кад би њена врата на свагда и за свакога била затворена. Она би се на тај начин упарложила, и да бог да, да не би у многима ионикао коров до колена. Врата школина нити смеју бити онако отворена као врата на другим јавнпм зградама, нити смеју бити затворена за свакога н на свагда. Испити у многоме спасавају школу од ових крајности. Испитом, том свечаном појавом у животу школином, школа нозива родитеље, грађане и свакога да јој у госте дође. Ово је тренутак кад школа дође у додир и с онима, с којима се не би никад иначе познала. На тај дап врата школина отворена су свима и свакоме, нико нека не прође мимо школе тога дана. Сваки који пма срца за подмладак своје отаџбине похитаће да тога дана дође школи у походе.*

Писац ових редова сматра за дужност да на овом месту помепе и неке ппимере, нз којих ће се најбоље видети како наш народ гледа на свечани дан испита. На Иван-дан прошле године стигао сам у Јабланицу, окр. црноречког. То село има 227 пореских глава, а у школи сам застао свега 18 ђака. Тек што сам дошао, одмах пођох школп, а нреко 40 грађана јабланички пођоше право школи, и за„време испита још неки дођоше, те тако је учитељ дао рачуна о своме раду пред петим делом свију пореских глава и државном влашћу, а ова оиет положила је рачун о поверењу, које јој је поклоњено од стране грађана. На другом месту главни кмет дође по свршетку испита н како се честитн кмет вајкао што није знао да се држи испит, те да дође с одбором и још некпм људима, који, вели, чекају већ пет дана на тај испит. Чисто му криво беше на учитеха, што није послао Фзмулуса да му јави, да се држи испит. Ово су лепе појаве у нашем школском животу и ми их са задозољством овде бележимо. Тако се буди интерес за школу, а кад једном буде интереса за њу^онда је у многоме олакшано и развијће школино и живот учитељев.