Просветни гласник

Испити се дакле држе у интересу : ђака, родитеља, државне управе и самога наставника. Из множине интереса, који се сустичу о испитима, види се и њихов значај. У вас се по негде погрешно схваћа установа испита. По неки сматрају испите као неку формалност, која је остала из давпашњих времена. Но у ствари друкчије стоје. Може се истина реч пзменитп, сушштине испита неће нестати, може се и Форма испнта изменити, може бити и други систем исиита, али га тек у свакој школи има. Полазећи с овога гледишта, ми сматрамо специјално за наше прилике, испите као важан појав у животу школином, Тако их сматрају и паши закони. У Ђеликој Школи по знању, које ђак покаже на испиту, оцењује се његов целокупан напредак у оном предмету. Од испита зависп прелазак ђака пз једне године у другу. У средњим школама белешци испитној даје се иста онолика вредиост каква свима белешкама преко целе ! одипе. Што вреде све годишње белешке скупа, толико вреди само једна иснитна белешка. У основним школама испитне белешке ученика одређују белешку рада самоме учитељу. Ту од испита зависи не само прелазак ђака из разреда у разред, но ту зависи судбина и наиредак самога учитеља. Из овога се види како велику вредност полажу наши школски закони на испите. Но уз ово иде још нешто. Наша државна школска управа да би у практицп дала оне вредности испптима, које им закон даје, шаље на испите своје нарочите изасланике. На овај начин испити бивају заиста јавно полагање рачуна о школскоме раду за целу годину. С наставне и васпитне стране испити имају још и другог значаја. Психолошки процес који бива у ученику за време испита врло је сложен. Целе године нижесеједна по једна алка представа, а негде су се из представа образовали и појмови. Скуп овако образоване и обрађене масе представа и појмова саставља оно што се зове знање ученпково. Испиту је задатак да куша то знање, да види његову чврстоћу, то је у неку руку иедагошка смотра над знањем ђачким. Тешкоћа испита у наставном погледу долази нарочито отуда, што је питачу остављено неограничено поље питању у сваком предмету. Свако питање буди у ученику читав низ представа или појмова и ои је позван да репродуцира опо што је пре неколико месеци научио. Осим тешкоће, која лежи у самом размаку времена, друга и не мала тешкоћа за ученика и у томе је, што репродукција не бива оним истим редом, којим је ишло и тубљење. На тај на-

чин квари се онај ланац представа, који је образован ири првобитном учењу. С тога често ћемо впдети где ученик на питање не може да одговори, изгледа да не зна ствар за коју се нита, али чим га наставник сети на почетак, учепик на мах се сети целог једног одељка. То је исти онај исихолошки процес којп бива и код одраслога кад се од њега захте да нам декламује какву песму са средине, или још теже да нам каже речи и најпознатијег стиха натрашке, почевши од десне на леву страну. Психологија вели, да се оне старе представе, на које дете питањем сећамо, находе под извесним притиском нових, често јачих представа. Питање треба да је тако удешено, да се сгаре нредставе ослободе тог притиска п онда ће оне изаћп на новршину. Из ово неколико речи види се какав велики утицај имају питања на цео ток испита. Отуда је оно да учеиици не могу да одговоре на питање каквог страног иитача, а могу на питање наставниково, јер овај зна да удеси иитање тако како ће се дићи притпсак који лежи па старим представама. Но у том погледу треба знати границе. Опасно је, управо штетно, ако су опет таква питања на која има само два одговора: ,јест" или „није". Од тога се ваља врло чувати, јер кад је ученик принуђен да тако одговара, онда се ту измењају улоге и насгавник постаје ученик, а ученик наставник. Овај говори а онај одобрава или не одобрава говор наставников. Репродукција на испиту по значају разликује се од оне на часовима. Преко године ученик је знао да у извесном времену (часу) има да сву пажњу своју обрати само на један предмет и то на извесни део тог нредмета. Тиме су одређене границе репродукције, с тога је већа вероватност за сећање. Испиту нема граница. Ту се пита из целог предмета и ученик не може своју пажњу да ограничи. Он мора да пази на све, управо да је готов на мах да одговори. Замислите колико разноликвх питања из колико предмета падне на испиту у основној школи за 2—3 сата, и свако питање крене у ученику читав низ представа. Свако питање у стању је да затресе ланац представа или уздрма пирамиду појмова, што је наставник тако брижљиво . преко године гајио. С тога ваља бити врло обазрив на испитима особито у основним школама, где се обично за 2—3 сата испитају ђаци из свију нредмета. Посматрајући исиите и даље са психолошке тачке, треба нам још напоменути да има момената који се у нас крсте именом „збунио се". Многи неће да верује овоме појаву и сиде ученика све новим питањима, па која, разуме се, овај не одговара. Два разлога могу допринети овом појаву. Има деце која су осетљива, нервозна или слабога састава. Сама појава странаца на испиту за