Просветни гласник

некога је довољна да наступи оно узбуђено стање, које се зове а^екат и које иобрка све представе и учини такав прптисак да учепик и при најбољој вољп пе може у том стању да одговара. Ово стање може доћи и с другог разлога. Н. пр. Ако је ученик где застао или не може да отпочне, а наставник стане викати и корети га. На тај начин несгане и оно мало одважиости у ученика У овом стању многи ће се ученик заплакати. Ту нема испита. И такву децу треба иди окуражити благим речима, или, гато је боље, оставиги их за другу ирилику. Силом се не да овде ништа учинити. С васпитне стране испити су значајни с тога што воде ученика к уверењу о успеху своје умне радње. И преко године, истииа, ученик често казује оно што зна, али то бива само у уском кругу другова и учитеља, кога он онет сматра као свог обичног иријатеља. На испиту ученик јавно казује своје знање и ту га јавно оцењују многи. Дата му је прилика да иокаже шта зна и шта може, а осећање знања и моћп од велике је користи у васпитном погледу, то помаже ученику да изађз на стазу која води саморадњи н самосталности. Сам саобраћај у који долазе деца па испиту с^ одраслима од утицаја је по васпитање ученика. Они се том приликом осете као чланови велике заједнице. Према свему овом испите треба држати с оном збиљом, која им припада у погледу школске државне управе, наставе и васпитања. Темељитост испита огледа се у свестраном испитивању свију ученика из свију предмета. За ово испитивање треба много пажње много стрпљења и обазривости. Пренагљеност, срџба и површност то су највећи противници сваком наставном послу, а испитима особито. Није довољно да сви ученици буду позвани да говоре, но још треба пазити и на то како говоре. Одговори ученика једино су мерило за квантитет знања што су га ученици добили у прошлој години. Уз ово мора се обраћати пажња и на облик одговора. Треба видети да ли ученици одговарају у правилним реченицама, да ли се у одговарању ограничавају на питање или говоре и друге ствари које не иду овамо, да ли су им одговори потпуни и одрешити, или су непотпуни и везани, да ли је одговор верна копија књиге или има у њему самосталности.

Већ из овога облика дају се нрави^и по неки закључци на рад наставников и на систем наставе у школи. Не треба заборавити да одговори у многоме зависе и од пигања, с тога пре но што се суд о нравцу наставе у којој школи изрече, ваља пуститн и наставника да он сам пита. Питач може често велику неправду да нанесе ученнку својпм пестрпљењем. Има деце која мисле полако. Њима треба много времена да се чега сете, али они се најзад опомену. Ова деца обнчио полако и науче, али науче темељно. С оваковом децом ваља пмати више обзира по с осталом. Па ако је нитач нестрпљив, те стане запиткивати оваквог јадника, онда је сигурно да је већ тако понашање довољно да га забуни. — У ред ситница, које су врло згодпе да ученика забуне и нритисну, долазе још уметци од стране питача као што су: „Ти си то знао", „зар се не сећаш", „гле ти", „та то је казао Павле", и „де брже" и т. д. Питајте, на оставпте дете да се оно на миру сећа одговора. Тек у нужди треба му помоћи каквим другим којим питањем, алп никако не сметати га немотивираним прекором, неунутним куражењем или другим чим. Резултат иснита огледа се у оценама ученика, с тога се иште много пажње за давање оцена. Знање се не да мерити као каква материјална ствар, те у толико теже га је ценити. Одговорн ученика једино су мерило знања, с тога их ваља с пажњом давати. При испитима где се иште тачна оцена знања ту се бележе пнтања и одговори*. У основним п средњпм школама, где ваља за 3—4 сата нспитатн 30—40 ученика то није могуће. Но и ту је могуће учинити ово: извесним знаком бележити вредност сваког ученичког одговора. Из свију одговора треба затим извести једну општу оцену и та ће доиста бпти најблнжа правој оцени. Само код одличних н рђавих учеиика ово није потребно, у њих пресуђује општи утисак. Но ваља се сетити да их је већина осредња и она треба да даје упутство за оцењивање. Признати се мора да је много теже држати испите с оволико пажње и обзира но иначе, али с друге стране мора се признати да светиња школе у опште, а значајност испита на по се, и његов утицај на судбину ученика, и напредак наставника, налаже да све ове обзире не треба сметати с ума кад приступамо испиту. Н.

"Овако наређење постоји за наше средње школе при испитима зрелости, и таква наређења цостоје у другим државама ири државним и докторскм испитима.