Просветни гласник

зрелости, лежи које у министарским за њ прописаним правилима, које у великом броју (36) овогодпшњих испитних прштравника. 0 поједишш писменим и усмепим испитима зрелости вођени су специјални протоколи, а мимо тога начињен је извод оцена за све приправнике који су и свргаили. Г. директор гимназије поднеће вам све ово на увиђај, с тога држимо да би сувипшо било у овом нашем извештају о томе што посебице напомињати. Међу тим сматрамо опет за обавезну дужност, да према укупном утиску који је овај испит на нас учинио, нашу оцену о њему изречемо, а та је „ добар Но приликом оцењпвања овог испита морамо навести, како су се и на њему јога јако опажале гатетне последице поремећеног гаколског рада. проузроковане нередовним стањем целе земље у прогалим ратним годинама. У следећем ми ћемо вам, господште министре, изложити све оне мане и педостатке, које смо овом приликом сазнали, и то односно самог испита и односно школе у којо.ј је држан, а том приликом исказаћемо и наше учтиво мњење о начпну исправке помињаних мана и педостатака. У овоме ставићемо на прво место: I Правила о исииту зрелости Садањи текст чл. 3. ових правила ваљало би пзменити са оваким: „на испит зрелости пугатају се они ученици VII разреда, који по резултату годишњих бележака имају право на полагање годишњге испита." Кад би се ова измена усвојила, приправници за испит зрелости, могли би се у месецу јулу и августу за тај испит спремити а у почетку септембра и положити га. Овим би одклоњено било позно почпњање предавања и у Велико.ј ГОколи и у средњим школама, а што је главније избегла би се неприлика да се приправник, који на испиту зрелости падне, упућује да понавља VII разред (чл. 16), који је по закону о устројству гимназпја свргаио. — Опима ученицима VII разреда, који не би хтели прелазити у Велику ПТколу, ни испит зрелости полагати, могло би се оставити право полагања, годигањег испита. 2. Члан 7. под б. и в., а тако исто и члан 16 нод в. и г., ваљало би изменити да гласи: „немачки или Француски језик (по избору приправника)." Овом би се изменом у.јамчило боље изучавање бар једног од она два жива језика, и оправдао строг захтев последње тачке поменутог 16. члана, по којој се приправник, који бар из једног од поменута два језика не покаже задовољавајуће анање одлучује од даљег полагања испита зрелости, и упућује да понавља VII разред.

3. Став а., чл. 14., како сад гласи, захтева да усмени испит отпочне одмах чим се нисмени сврши. Ово није свакад могуће; јер по чл. 11. и чл. 12. заља најгтре прегледати и оценити све писмене испите свију приправника, и на основу тога по чл. 13 донети одлуку о пуштању или непуштању на усмени испит, а јасно је, да дужина времена за- које се овај посао може извргаити зависи од броја писмених испита и броја приправника. С тога би и овај чл. 14. требало изменити тако да у дотичпом 'ставу место: „одмах по свршеном писменом испиту," стоји: „одмах по свршепом и оцењеном писменом испиту." 4. На усменом испиту давала су нека г. г. наставници усмена, а нека опет — из тежнх паука ппсмена питања. Ми смо и овај последњи начин питања одобрили, јер смо уверени, да се само тако даје испитанику прилика да се о одговору промисли и да се само тако одклања сумња о неправилности ма с које стране. Према таком нашем уверењу, ми би предложили овај начин питања за све предмете усменог испита зрелости, осем језика. Ако би га ви, господине мииистре, у начелу усвојили, онда би ми у допуну тога имали да предложимо један нов став, који би ваљало да дође пред став г., чл. 14. и да гласи: „испитујући наставник дужан је написати и на усмени испит донети сва питања из предмета нз кога он испитује. Питања ова треба да су начињена у духу чл. 1., где је опредељен задатак испита зрелости, а с погледом па дотичну тачку чл. 17. где је главним потезима обележен испитни материјал за сваки поједиии предмет. Број питања мора бити бар два пут већи но што је број приправника. По прозиву, вуче сваки приправник по једно питање на које ако не одговори добро, има право да вуче још једпо." — За овим ставом може следовати став г., са малим изменама, удегаеним према изложеном новом. 5., 0 члгну 17. и чл. 7. имало би се много гатогата приметити; али како оба та, члана садрже суиггаственост испита зрелости, и како они стоје у присној свези са програмима појединих наука, које се у нашим средњим школама нредају, даклем и са целокупним устројством тих гакола: то би претресање њихово прегало пагау компетенцију, и одвело нас далеко ван границе оваког извегатаја. И ако из наведеног разлога не можемо овде говорити о томе, које све науке и у ком обиму треба да обухвати писмени и усмени испит зрелости; оиет сматрамо за необилазну дужносг да спомеиемо: како у испит зрелости (за гимназију) из математике, поред прописанога треба да уђе и стереометрија и аналитичка геометрпја у равни. Наравно је, да ова допуна испита зрелости из математпке, стоји у свези са програмом предавања те науке, и да према томе треба и овај донунити; али ваља или и једно и друго извршити 1 '