Просветни гласник

или онај чдан устројства Велике Шкоде по коме и гимназисте могу улазити у технички Факултет и природно - математички одсек, пзбрисати. 6. Да бп се приправнидима за испит зрелости олакшала добра спрема за тај испит, нужно би било да за сваки предмет тога испита има печатано дело које би у кратком јаснсм изводу садржавало све оно, што би по иосгојећим правилима улазило у тај испит. Тек кад се ученицима оваке књиге у руке даду може се очекивати и с правом од њих захтевати да добар успех покажу. 7. Став а. чл. 19. у свези са ставом б. чл. 15. разумеван је од већине овогодишњег испитног одбора тако: да 4 — 5 приправнпка морају једног истог дана положити усмени испит из свију за њ прописаних предмета. Последица тога била је да су по 2 приправника испитивана по 3—4 сахата на месту, а уз то сваки из 9 разнородних предмета. Кад се узме на ум како је већ иотресен сваки приправник кад се прозове и на испигну столицу седне, па кад се томе прида физички и дугаевни напор за време пспитивања, онда се тек може појмити стање у ком се испитаник налазп, кад се после 4 сахата са поменуте столице дигпе. Ово је за њ била права тортура. •— Са оваког раснореда испит је зрелостп тежак био и испитним наставницима, и нама вашпм изасланицима; јер и једни и други морали су готово непрекпдно и на свима иснитпма ирисутни битп. Међу тим кад би се сви пртгтвници испитали нај ире из једног, носле другог, трећег и т. д. предмета — чиме се у вештаственост овог исппта не би дирнуло, •— одклоњене би бпле напоменуте тешкоће за све, а осем тога би министарскп изасланици, саслушав одговоре једног истог дана из целог предмета, поред оцене исиитапика, могли пачипити и поузданпју оцену о наставничкој способности иснитујућег проФесора. — С тога смо мнења да би све горе означене члапове ваљало у овом смислу изменити. 8. Став б. чл. 18. одређује начин ио ком се доноси оцена усменог исиита, а осим тога и општа оцена успеха, према положепом писмепом и усменом испиту, и нрема годпшњем труду и успеху. 0 нрвој оцени може и даље вредити прописани начип одређивања, али за ону другу општу оцепу — никако не треба да остане. Ова оцена одиста резултује изоцене писменог и усменог исппта, и оцене годишњег труда и уснеха, с тога је као таку ваља и одредити простом рачунском операцијом као средњу вредност оних оцена. Иначе се може десити

(као што се овог испита дешавало) да наставникиспитач или који други члап испитног одбора, нредложи за оншту оцену бољу или гору оцену, но шго је ма која од оне трп из којих се она пзводи, па се може десити (а и ово се ове године десило) да такав апсурдан предлог при гласању добнје већину п тако да приправник добије као општу оцену бољу или гору, но што је на ма ком испиту имао или преко године оцењен био. Осем свега тога, још се оваким одређивањем опгате оцене дешава, да два или вигае приправника, који имају једнаке пспитне оцене и једнаке оцене годишњег труда и успеха, буду неједнако оцењени у општим оценама; и кад се оваке ошипке оцењачком одбору десе (а десиле су се ове године две-три), онда опи, који са резултатом оцена нису задовољни имају пупа разлога да о члановима тог одбора немају оно добро мнење, које сваки од њих свакад и код свакога треба да очува •— За овим нек дођу: II Наше примедбе о лок&лу гимназијском Не можемо да пропустимо, —јер би се иначе о нашу савест огрешили — а да у овом нашем извештају не напоменемо, како смо се уверили да су локалитети, у којима је велика београдска Гимназија смештена, по простору недовољнп а по распореду неудеснп за 7 разреда са скоро 500 ученика. Ерајње је време да се ова школа са свим изместп оданде где је саде (једно крило великошколске зграде) у другу зграду на другом месту, али тако да се види: да се и код нас педагогија и хигијена не изучавају само у теорији већ и у практици нримењују. У трећем одељку нашег пзвештаја, дужност би нам била да изложимо наше мнење о устројству школе на чије смо испите зрелости као ваши изасланици били. Том ирплнком морали би казати наше мнење: о целокупној суми предмета који се у гимназији предају, о њиховом распореду на разреде, о програмима по којнма се пзучавају, о времену за које се свргаава ЈУ—једном речи: морали би критички прећи цео садањи наставпи плап нагпих средњих школа. Али како сте ви, господине мпнистре, не давно јавно нагласили, како смерате нашу Велику Школу издићи на ступањ универзитета, како се ми поуздано/надамо да ће та ваша реч скорим и дело бити; то мислимо да овом приликом не нретресамо пптање, које ће са горепоменутог и онако морати наскоро доћи на дневни ред, а иоверено бити једном телу, састављеном из свију наших призеатих и опробаних просветних елемепата."