Просветни гласник

56

у очи вредност појединаца! — Ја некажем,да се то хоће поједиоим овдашњпм учитељпма — али на њима је: да у години која прва дође докажу, да неће тога. А Факатје, да нема једиества у настави- не само између свију школа него ни између појединих разреда једве и исте школе—ма што има у свакој школској згради оспм школскпх соба још и соба за учитеље; а за тим код неких учитеља нема свезе не само између појединнх предмета у дотичној школи но шта више: нема је ни у једном и истом предмету између појединих делова. Нигде једне целине ни целокупности — него свуда на гомилу — па и ту без реда потрпани поједини делови, остављени да их неко састави у неку духовну зграду! Хоће ли та зграда бити вавилонска кула или што друго а налпк на то — и о том као да немамо бриге! На много места ишло се просто за тим, да се исцрпе „распоред иредмета за мушке и женске школе основне" што га је одредио 1863 министар просвете и црквених дела; — и ја ћу се потрудити да према овом распореду изнесем резултате рада из најглавнијих предмета у појединим школама — како ми се показаше приликом годишњпх испита." р.. ИЗ НАУКЕ ХРИШТАНСКЕ Г. извештач казује, како је нашао ову наставу у школама Теразијским, код Саборне Цркве, у Сава-Малн, па Западном Врачару, у Палнлулн, на Дорћолу п на Источном Врачару, па пошто је свуда то укратко изложио, наставља: „Изнесав тако, шта је питано све из науке хришћанске у мојем присуству, имам да нриметим: 1) Да треба боље пазити на тачан изговор словенскога текста код молитве господње, арханђелског поздрава и символа вере; — а где се и што се није свуда на то пазило, ја нећу да изводим закључак да је то с тога , што се не полаже велика важност на овај предмет као наставно и васпитно средство у школи, него остављам сваком на вољу, да мисли о томе како хоће; учитељима бих пак и учитељицама приметио, да добро узму на ум велику и важну цел религијске наставе у народној школи, пак да тако раде, како се не би могли разни закључци изводити, него да с е јасно види већ из самога рада њиховога: велика вредност овога предмета по образовање духа детињега. 2) Приметио сам на неким местнма, да се текст „ц остави намт> долги нашл лкоже и мн оставлаемг должникомт, нашимЂ* преводи на српски овако: „и опрости нам грехе наше, иак Лемо и ми опростити другима" — а то би била чудна погодба од наше стране са Богом, способна, да једном речцом „пак" уништи сав морал хришћански, што га сејемо и негујемо узорним причама Христовим.

8) Заповести божије и црквене треба учити на сриеком језику зато, јер су заиовести. Овако — као што је сад, пе знају их деца ни сриски ни словенски •— пак се оставља учитељима да они према свом знању словенскога језика преведу текст пре свега на српски. Истина да се после тумаче поједине заповести и по смислу, али шга вреди то, ако је текст преведен иогрешно иа српски — кад се текст, био словенски И1И српски мора (а тако и треба) утубити од речи до речи. Ја помињем само овај превод III заповести божије: „Не иомињи имена божијега забадава !" — а ми сви знамо, како се може тумачити бар та реч „забадава", кад се доведе у свезу с оним што је противно од ње — као што зна и сваки учитељ, дасеморају избегавати у онште све речи, које дају повода разном тумачењу." Јз. у\з СРПСКОГ ЈЕЗИКА И овде је г. пзаслаппк изложио, како за поменуте школе, тако још п за мушку и женску на Јалијн, како је где затекао чптање, објашњавање, ннсање, причање н граматнку. За тни у општем суду свом о овој наставн велп : „У опште имам да приметим: 1) Да у неким школама деца уче декламовати и то на неким местима само ноједипа — али то се декламовање узима врло олако без цедпсходнога избора песама по облику н по садржини. Шта више деци се самој оставља избор, па деца учивши сама ону несму, научила су је сасма иогрешно, те је тако исакаКену изнесу иред иублику, којој треба да се представе мисли и осећаји дотичнога песнпка, пак да се дојме и њенога срца. Но накарадно изнашање иесничкога ума и срца врло је штетоносно ио саму школу, а преко ње — не треба ни да кажем — коме још. У овом случају срећа је за самога песника у томе, што му се прећути име — а ми који слушамо баш и не мислимо толико о њему и његовим осећајима, колико с нестрпљењем очекујемо крај самој песми. 2) За диктате нема такође никаква избора, него какав пример падне учитељу на памет, он га издиктује и то реч ио реч. 3) Ђеџбање уговору, какво се захтева, врло је ретко — а описи који би требало да се употребе на ту цељ, губе се у празном разговору •— са малим изузетком — без свакога нлана. 4) У некима се школама учи да има 6, а у другима да има 7 падежа ; тако су исто различни и називи граматички. Зар ни ту није нужна сагласност? 5) Ако је цел језпкословне наставе у основној школи та: да ученик у првој линији зна исказати усмено и писмено све оно што мисли, осеКа и хоКе, и да разуме свачије мисли, осеКаје и вољу, било то