Просветни гласник

исказано усмево или писмено, па да се помоћу тога може касније и сам образовати — онда је у опште све друго постигнуто пре, него та цед." јЗ. јД 3 РАЧУНА И овде је за све школе појединце изложено у цратким потезима, како се где рачун предаје, с каквим резултатом, да ли има умешности у брзом рачунању, да ли се учи механички или иотиомаже самосталност мишљења и т. д. 8а тим се у опште додаје ово: ,,Сама реч „рачун" по употребљавању у обичном животу истоветује се са речју „мпслити" и „смишљатп" — те је већ тиме показана цел, којој треба највише да тежи ова настава у народној школи са Формалне стране — а свакидашње потребе у жавоту пружају и саме обилан материјал за постпжење опе цели •коју опет треба јакпм везама претегнути за казук свакидашњих потреба. С тога се и уклањам ја од даљих прпмедаба. Рад у ова три споменута предмета нека служи за мерило рада у осталим предметима — само ми је сноменути за III разред мушке школе код саборне цркве, да се тамо обилато иримењују правила педагошко - дидактичка на оне предмете, при којима сам био на испиту. Ово напоменух с тога, што у томе

разреду нисам био ни на једном од напоменута три предмета, него само на: историји, земљопису и јестаственици. Црквено словенски језик, код кога се захтева само читање и то недељно по 1 Чг час кроз 3 год., не иде никако, а последица је томе погрешно изговарање речи у молитвама и црквеним песмама. Похвалпти ми је особпто иевање : на Источном Врачару, на Јалији у мушкпм школама и у I разреду мушке Теразијске школе. За ручне женске послове не могу свога суда изрећи тим више што нисам могао ни доспети да их разгледам. На крају овога свога извештаја имам још да кажем, да су на испптима махом председавали учитељскп другови, те су они при исппту п ђаке прозивали. Завршујући овим посао, који ми је од стране г. министра поверен изјављујем своју добру наду, да ће међу учитељима овдашњима скоро завладати јединство у раду школском, које је тако нужно, да би настава уродила добрпм плодом по народ и државу. Препоручујући се" и т. д.

IV ИЗВЕШТАЈ

у. ЈАИхЛОША ^Д авидовит, а, директора нижв Г. М. Давидовић имао је као министарски лзасланик да прегледа основие школе у округу ваљевском и подрпнском. Г. Давидовић прегледао је 26 основнпх школа у ваљевском и 12 у подринском округу. 0 свакој прегледаној школи поднео је потпун пзвештај, у коме се поред статистичког материјала износи све, како је који наставни предмет предаван, у коликом обпму, с каквим успехом, има ли и.кола потребнпх учпла или нема, н којих нема, у каквом је стању школска зграда, какав је у њој ред и чистоћа и т. д. Тај извештај о свима прегледаним школама обухвата 8 рукоппсних табака, а после тога наставља г. Давидовић овако: „Госиодине министре, Са овим што сам довде изложио о школама, које сам ове године походио, имао би да свој извештај о њима завршим. Но ја држим да бих са овакпм својпм извештајем веома мало доприпео бољитку наших школа, ако са извештајем не бих изнео на видик

гимназије вахљевске, од 13. јучла 1879. год. и неке незгоде и недостатке наших школа, које сам приликом обилажења истих опазио, и које по мом мишљењу доста смећу, да нанредак у њима не буде онакав какав би се могао желети и тражити. Ја ћу овде да напоменем само оно што ми се чини да је важнпје. Тако: 1. Опазио сам да се у већини нашнх школа не држи прописани програм, то сам ја највише могао опазитн у рачуну. У многим школама приметио сам у рачуну иде се и преко хпљаде у 1-вом разреду, док овамо деца нису у стању на памет ни до десет да рачунају. Овакпм поступком не само да се чини штета рачунској настави, него се она носредно чини и настави из других прописаних предмета, и где год сам нашао овакав случај, да се у рачуну не држи прописани програм, ту сам обично опазио једно од двога: или ученици лоншје и читају и нишу, или су и у самом рачуну у већини остали назадни.