Просветни гласник

У другом и у трећем разреду у рачунској настави опазио сам још горих и већих неправплности. Ире свега напзусни рачун у већини школа у тим разредима са свим је занемарен, и највећа се пажња поклања писменом рачуну, па и у том се обилази прописани програм, и у II се разреду на прилику дају рачуни с бројевима већим од стотине. После тога у многим се школама нарочито троразреднпм, не предаје оно што је прописано, док се предаје оно што није прописано, ниги се тражи. Тако сам на прилику у неким школама опазио, да се рачуни с разноименованим бројевима и не предају никако, док се овамо предају рачуни с простим и десетним разломдима до најмањих ситница, и то, наравно, са незнатним успехом; тако сам исто опазио да се у 1У-тим разредима некојих школа предају и прости и десетни разломди, док се правило тројно и не предаје никако. Па онда у нредавању простих разломака не мотри се на то, да се узимљу најпроствји и најобичнији задатци, који се могу и на памет разрешити, као што се то и програмом тражи, него се улази у таку опширност у томе каква се само у гимназијама захтева. У предавању десетних разломака иде још много горе. У том рачуну овладао је много гори механизам него и у једној партији рачунској; све што се учи, ту се обично на памет учи, нити деца имају какве год самосталности у својему раду. Ја управо не знам по чијој наредби учитељи нарочито троразредних школа и предају ову партију рачунску, но баш и да би постојала каква, мени непозната наредба, ипак десетне разломке не би ваљало предавати у оној опширности, у којој се сада предају. Друго, прости разломци не би морали претходити у оној опширности десетним разломцима, у којој се обично прости разломци по школама предају. Десетни су разломци само један специјалан случај, једна особита примена простих разломака, и за изучавање десетних разломака, треба само љуцки прећи прве појмове обичних разломака, па одмах предузети вежбање и рад с десетним разломцима. Но ја никако не мислим да би основној школи, нарочито троразредној и ваљало товарити рад десетних разломака на штету целокупне наставе, кад се и онако рад десетних разломака да у многоме које чему заменити рачуном с разноименим бројевима, и кад се последњи рачун из многих обзира мора и даље учити. Најпосле сам опазио да су деца у рачуну свикнута на задатке по све једнолике. Тако се на прилику непрекидно дају оваки задатци: 312 ока по 3 гр. ока, колико гроша свега; или раздели 426 дин. на њих троицу; но упитали их ко год колико износи трећи део од 426, или друго што, налик на то, деца су на један мах збуњена. Ако је игде потребна раз-

ноликост, то је она у рачуну најпотребнија, ако је игде више могућности, да се разноликим задатцима развије мислена способност у детета, то је у рачуну за то највише могућности; но овакпм путем, како се сада у многим школама ради, у том обзиру ништа се не иостиже. Ја мислим, господине министре, да би се бар овој последњој незгоди могло у велико помоћп, ако би се наштампала каква повећа збирка нерешених рачунских задатака из свију оних партија рачуна, које се уче у основним школама. Оваких збирака има и у других напреднијих народа, не само за ниже него и за средње школе; овака прегледна збирка рачунсках задатака, ако не би школама користила, ни штете им не би донела. 2. У српској граматици тако се исто обилази прописани програм. У многим троразредним школама учи се и само мењање имепица, придева и глагола, док се по програму тражи само распознавање речи по врстама. Многи учитељи објашњују ово обилажење програма тиме, шго наводе, да се из српске граматике, према штампаном упутству за српски језик тражи мењање именица, придева и глагола. Услед оваког њиховог разумевања упутства, ја сам се уздржавао од сваких примедаба у овој ствари, у намери да вас, господине министре, о овом разумевању упутсгва за српски језик известим с том ионизном напоменом, да и ова опширност у српској граматици у колико сам могао опазити, иде на штету целокупног рада и наставе. 3. У познавању домовине и света нигде нисам нашао оне извежбаности у цртању своје околине, о којој се говори у програму. Једно сам само опазио, да се на рачун познавања домовине и света у школи много којешта прича, али сам и то опазио, да све те приповетке скраћују и онако кратко врема за школовање нарочито сеоске деце. Ја маслим, господине министре, да очигледност геограФСке наставе, која се у школи тражи не може излазити на то, да учитељ заговара децу којекаквим деци већином познатим стварима, нир: како се из куће иде у собу, у подрум, на таван и т. д., како се гради цигла, креч и цреи и т. д.; него да се под очигледношћу геограФске наставе разуме, да се деца цртањем и описивањем своје околине науче читању геограФСких карата у правом смислу те речи. Но у колико сам ја могао опазити, деца нити имају појма о такоме цртању, нити има каквих год трагова од таквих радова у течају године. Ја мислим, господине министре, да би се у овом обзиру могло доста помоћи, ако би учитељи дечије радове те врсте чували у својој архиви, како би се министарски изасланици могли приликом обилажења школа и собом уверавати, колико је и како на томе пољу рађено, то би, држим, за