Просветни гласник

59

коптролпсање самих шкода имало много веће вредности, него ли сам дневник радова, око кога се толика сидпа хартија и време 5 7 залуд троши. 4. 0 земљи и њеном облику, о њеном ковитлању и њеном обилажењу око сунца , о супцу, месецу, помрачењима и т. д. без глобуса и телуријума не да се много објаснпти ни одраслима а камо ли деци, о томе сам се имао прилике и сам уверити. Осим тога у нашим школама нема ни књига, којима би се могао учитељ с те стране користити, нити у нашој школској литератури има извесног популарног дела за објагањавање космичких и метереолошких појава. Једина књига која би се на тај посао могла згодно употребити : Земља и ариродни иојави ма ној од А. Бекетова, у преводу А. Радовановића, у школскпм књилсницама таква је реткост, да се ја не сећам да сам је где видео. С тога, ако би се ма шта хтело у овој области у школи привредити, прва је и неодољива нотреба, да се школе снабдеју средствима за то, ако ничим другим, а оно ваљаним глобусима, који су за сад реткост у нашим школама, па онда

ваљанпм књигама за популарну космичку и метеоролошку наставу. 5. Предавање јестаственице бива све у самим приповеткама. Ако игде треба више и наставничког и ученичког рада, тога зајиста треба на нољу јестаственичке наставе, говор и ствар морају ићи заједно. Но у колико сам ја могао опазити, у школи се из јестаственице много говори, но мало иди нимало не ради, бар где год сам ја био, нигде нисам наишао на какву-год збирку ствари из околине; без такве се пак збирке говором о природним телима доводи малаксалост у школи, иодузимље деци оно драгоцено време, које би се могло корисније употребити. Ја мислим да би се и за оваке радове могла увести нека извесва контрола, као кад би се на пр. ствари, о којима је у течају године говорено. у школи остављале и чувале; поред сваке ствари могла би доћи хартица са именом сгвари и где је нађена, те би се тако изасланици сваком приликом могли уверавати, колико је и како рађено у области познавања природе." ПРЕДАВАНзА ИЗ КОЗМОГРАФИЈЕ Рукопис г, Милана Андоновиђа, суплента велике школе I Ј\ ЈЛ. у^НДОНОВИЋ ПОДНЕО ЈЕ 31. ЈУИА 1879. ГОДИНЕ ОВАЈ СВОЈ РУКОПИС С ОВИМ ПИСМОМ!

,,Госиодину министру просвете и црнв. дела, Еад сам 1875. год. посгављен за ироФесора овд. Реалке, мени као техничару би дужносг да предајем техничке науке, као: механику, технологију а поред ових и космограФију са физиком и аритметиком. Ја сам се одмах обазрео за какву књигу која би 1)ацима као основа при штудији служити могла, али на жалоет не нађох нити за механику, нити за технологију какве српске књиге, а исто тако би и са космограФијом, јер досадања књига за тај предмет, под именом „Математична геогра®ија к по моме мишљењу не треба више да се употребљава за иредавање из космограФије, јер она и по својој сасма ограниченој садржини а и иначе не одговара никако потреби наших школа —• и ја ее реших, Да за моја предавања израдим нужне предмете, што

сам за време од четири године па па овамо и чинио. Дело које под именом „Предавања из космограФије" (стр. 4—499) заједно са три засебне карте означене са слика З-ћа, 14-та и 38-ома, господину министру најпокорније подносим, саставио сам из неколико разних најбољих аутора, међу којима помињем Клајна, Милера, Медлера и Диетервега и осим ових и Бруна, чијим сам се делом а и атласом служио. Остали еу писци где треба у тексту поменути. Бавећи се иоследње године на сграни и штудирајући астрономију као помоћну науку геодезији, ја сам ово дело неколико пута ирегледао и са мојим нотицама допунио, поправио и са предавањем проФееора Оајдела на минхенеком универзитету упоређивао, и оно и ако нема за себе попит т ашшт