Просветни гласник

ргета1ж онет је по моме мишљењу дотле и тако израђено да ће моћи прегледаода и оценитеља да задовољи, а садржај који такоће иодносим, у стању је да иокаже у којој сам мери и предмет обухватио. Подносећи господину министру ово дело, од кога су више од три четвртине и начисто преписане, налазим за нужно да о самом делу кажем још ово што следује: Дело ово је израђено за потребу наших средњих школа и то за више разреде, дакле које би се у Учитељској Школи, Реалци и Гимназијама имало да употреби. Но оно се с коришћу може употребити и за нашу Велику Шгсолу и то поглавито за „нриродњачко-математички одсек" у који треба коемограФИЈу као обавезан предметувести. Што је у овоме делу Математика прилично заступљена, то има свога узрока у томе, што Космогра®ија по себи као математичка наука и не може без ње да буде и што ^аци, за које је ово дело намењено, знају из ниже математике толико, да могу астрономске задатке, које сам овим радом обухватио, да решавају, јер им је зато највише нужно знање с®ерне тригонометрије, коју са шестим разредом већ треба да су прешли, и према томе изилази решавање поменутих задатака као добро дошла практика.

Можда ће се обим учинити велики а начин третирања ове науке за средње школе висок особито ако се ово дело еравни са оним што досад имамо — али таково мишљење било би по све погрешно, јер ја сам исто ово дело, исте табаке при предавању на Реалци овдашњој већ употребљавао и био сам са успехом мојих ученика сасвим задовољан, јер сам при предавању и испитивању (по овом су делу већ једни ђаци Космографију и на испиту зрелости полагали) видео, да их је опширност, ове већ по себи најинтересантније науке, у великој мери за предмет заинтересовала — а мноштво слика и мнемотехнички унапређивало. Кад би се ово дело примило као школска књига, ја би га драге воље још потпуније израдио, јер како ћу на бечкој звездарници особиту пажњу практичној астрономији и обсервирању носветити, то би био у стању да га и са сопственим и најновијим посматрањима и датама обогатим, те да тако по могућности заузме што угледније место у нашој школској литератури. Молећи вас, госиодине министре, да изволите дати, да се ово дело прегледа иоцени остајем," итд.

II УМСк/ћЕНИ РЕФЕРЕНАТ ЗА ОВО ДЕ*ДО Г. ј. у^РАГАШЕВИЋ, ПОТПУКОВНИК, ПОДНЕО ЈЕ 20. СЕПТЕМБРА 1879. Г. О ИСТОМЕ ОВАЈ ИЗВЕШТАЈ !

„Гостгодине министре, Уз писмо ваше од 16 Авг. о. г. Бр. 4218 послат ми рукопис Г. Андоновића „Предавања из КосмограФије" на преглед, ја сам пажљиво проучио и прегледао, и част ми је, уз повратак рукописа и три засебне слике, Господину Министру поднети своје мишљење у ОЕОме: Пре свега нека ми је дозвољено да наговестим своје гледиште у овој ствари. Свака наука има научну п популарну страну. Ако се која наука пише тога ради, да се сама она подигне и унапреди, онда је то њена научна страна; онда се наука иише науке ради. Ал ако се

која наука пише с том намером, да је већи број људи узазнају, дакле са тежњом, да се наука, таква каква је, рашири међу људе, онда је то популарна страна науке. А свакоме је довољно познато, да је начин писања другачи у оба наведена случаја. Али, од како се обратила боља пажња на школе , што ће рећи, од како су се људи озбиљније побринули о томе, како ће недорасле људе, децу и младиће, да изуче овој ил оној науци, од тога доба науке су добиле још један облик, у коме се појављују, и од тога доба постале су школске књиге, сасвим другаче и од научних и од иоиуларних.