Просветни гласник

Но и сама ова брига , да се омладина што боље у наукама уиути и изучи, добила је нарочито име, и иосгала је и сама науком. Ја се усуђујем, за овај случај , казати, да се Педагогија сгара о томе , шта дете треба да зна , т. ј. које науке, и од неке науке колико. При даљем размишљању о овој ствари, а нарочито ири самом раду оео тога, видело се, да та одредба није довољна , него се морало уз то још нромишљати и о начину, како да се детету у главу улије оно, гато се хоће , те је постала још једна наука, названа Методика,. Ове две науке, ако се у опште могу науком називати, посгојале су, до душе и пре, него школе овакве, какве су; ал су онда оне биле индивидуална својина учитеља, а сад су реглементарна теорија. Ја нећу да се упуштам у побројавање начела, која су ове две нове науке по свој прилици поставиле; ал морам да наговестим, да су услед њихових премишљања и књиге школске поделиле се на две врсте. Књига, из које ученик треба да зна, сасвим је другача од књиге, из које ће тражити објагињавања (у оскудици довољног објашњења од стране учитеља, или за олакшицу и учитељу и ученику). Оно је специјално школска , а ово тако названа ручна. Немци врло добро разликују БећЛпсћ од НапсПшсћ-а. И у једној и у другој главно је то, да унугра дође оно, што заиста ученику треба да зна, ал у исто време, и гато он може да разуме. Јер учење треба да иде упоред с развићем човека, погато нигата није тако штетно, као дубина (или висина) у невреме. Поред овога, у школској књизи нарочито се мора пазити на то, да ученик може лако да уиамти , а у ручној , да ни један постулат не остане необјашњен. Према оваквом свом гледишту, за које сам сматрао да је упутно бар наговестити га, ако не и потанко изложити, ја држим, да ваља при књизи, која се за ученике 'пигае, пазити и обазриво и опрезно: на садржину , да је у књизи оно, што ученику заиста треба , ал опет оно, што он може разумети;

на начин иредставе , да је сасвим јасан и лако разумљив , дакле према развићу ученика удешен ; на стил, да је дидактички а не дисертацијски; на термине , да су коректни , и да иојму нотпуно одговарају, на језик, да је иравилан и доследан ; јер свака књига , која се за ученике, дакле за гаколу, пигае, има норед глав:1е задаће: да ученика тој и тој науци изучи, — .још и ту узгредну дужност ал и корисну снагу да га изучи мишљењу, да га свикне личном раду, и да га практички научи језику, за шта никад није у иуној мери кадра теоријска граматика и синтакса. —• Примењујући ово гледиште и ове захтеве на послат ми рукопис „КосмограФИЈе" г. Андоновића мислим да ми се неће замерити , ако пре свега неколико речи проговорим о тој књизи, као науци, која је у нашој књижевности прилично још нова. Без устручавања исповедам, да се не осећам кадрим, да приговорим штогод Медлеру, Милеру и Клајну, уваженим аукторитетима европским, „према којима је" г. Андоновић ову Космогра®ију „израдио"; ал у овој књизи има нешто (и ако је ситница) гато је свакојако бар нејасно. Не мора бити , да је најновија мисао и најистинитија. У сгаро су време мислили и веровали, да је сунце ватра; т. ј. држали су, да сунце горе. Најславнији учевњаци и аетрономи из 15, 16, 17 па и 18 века, својим испитивањем доказивагае, и најпосле сав образовани свет уверише, да сунце није ватра. Ова је мисао била наравно новија, па као таква , држала се и за истинитију. Јога и у 19-ом веку држагае учевни људи тако. Ал ево у последње време појави се друга, према досадањој нова (ал према пређагањој стара) мисао, да сунце јесте ватра. И ми одмах верујемо не с тога, гато би заиста убеђени били, него с тога, гато тако можемо да појимамо, и — што верујемо. Хоће ли ова садашња мисао остати, или ће некада друга нека појавити се, то бар ја не знам. Ова мисао о сунцу изазвала је и многе друге; ал најинтересантнија је она, која разрачунава будућност сунца, па и целог сунчаног система. 9