Просветни гласник

Да се учевњаци с неким ослонцем могу упустити у овака премигаљања, највише је помогао месец (земљин). Од кад се, поспешним пспитивањем дошло до тога, да се е неком неколебном поузданошћу може веровати, како се данас месец налази ио физички , од тога доба (а то није давно) почеше учевњаци његову судбину да нренашају на земљу, и да њој проричу оно исто, што се на месецу налази. У овом правцу, и на овом путу размишљања, најновији астрономи и Физичари (и ако не сви) одоше и даље, те средњевековну мисао о сунцу доведоше у суглас са најновијом (и сгаринском) па изјавише, да ће и сунце посгати једном овако, као што је сада земља, а земља ће можда јога пре овако, као што је сада месец. Овде је сад распутица за модерне учевњаке. Једни верују , да ће се у пучини ма којим поводом (или онако исто као и ово садашње) створити ново сунце, и свет наставити живот свој као природни регре1ишп тпоШе са разним метаморФозама; а Други мисле да ће једном наш сунчани свет престати. Према оваквом стању науке мислим у српско.ј књизи не би требало одлучно усвојити ни једно ни друго; а још мање изнети га тако, да читалац не зна чија је то мисао , или да мисли, да је то мисао српскога писца (ако није његова, а — нека ми се опрости — ја сумњам, да је когод од иас стекао у овомв смислу толико вере, да би српска публика с пијететом ту мисао иримила као његову). С тога се не могу никако да сложим с одлучним тврђењем (у рукопису на страни 327): „после свега овога —- — неће вигае бити „никаквих природних појава, — васиона ће „сва подлећи једном једитом закону , закону „инерције (лењости) — све ће стати, сав ће „се живот угасити и све гато се до мало пре „кретало, све ће се окаменити и остати само „као ладни споменик некадањег бујног живота. Јер ма ко да је ово казао (а сумњам да су властите речи г. Андоновића), ја не могу да усвојим, и ако нас је већина (на жалост) у таквом положају научном, да много шта морамо просго веровати, гато какав сувремени научни геније каже. До душе ова би се мисао у многоме подударила са хригаћанским гледигатем и са религиј-

ским иојимањем света ; али сви закони природни, који су нама доступни , ублажавају нас и храбре вером (па и ако.опет вером а не рачуном), да свет неће ироиасти , да га неће нестати , да је свет створен да траје, па ма каке метаморФозе претрпео. Ово сам имао да приметим на ову књигу, као на науку. Све остало, гато је у њој, по апсолутној научној вредности, иризнајем и има места. Али, према напред наговештеном свом гледишту о гаколској књизи, на реду ми је да се разгледа : 1. у којој је мери ова књига школска књигаЧ 2. према развићу и спреми ученика је ли јасно и разумљиво написана ? 3. је ли стил онакав, какав доликује школској књизи ? 4. јесу ли термини удесни и јасни ? и 5. је ли језик у опгате довољно добар ? 1 Већ и величином својом (60 писаних табака овај део, који је поднесен, а ваљда ће око 20 јотп изнети наставак) ова се књига не може да рачуна у гаколску; јер међ осталим условима за школску књигу, није на последњем месту захтев, да књига буде малена. Осим овога и избор предмета, п расаоред материјала, и начин излагања није школски. Космографија је наука , која оиисује свет (Космос), и тумачи нам космоске појаве. Она дакле има да нам иокаже, шта је то, што у свету видимо и да нам објасни појаве у том свету, које опажамо. Све је остало предмет Астрономије, која, и ако је с КосмограФијом сродна , ал је опет засебна наука. А већ сама „подела КосмограФије" (I СФерна астрономија II теоретична астрономија III практична астрономија) доволшо и на први поглед, показује, да је овде само на корицама „КосмограФија", а после унутра у књизи скоро чиста Астрономија. КосмограФИЈа, говорећи о свету , има на уму тазда и једино, наги свет, наш сунчани систем (јер је то Колцов), а осталог једва се и дотиче, и то само за рад бол.ег објашњења оних појава и