Просветни гласник

утидаја , у којима се налази наша земља ирема небу и његовим приливама. Према овоме сав одељак I Д, од стране 187 до 2б1 , дакле пуних 8 табака, не прииада Космограоији (— астростатика предмет је специјално астрономије). Исто ово важи и о одељку II В, даље одељак Ш А, БиВ (све ово не налази се у поднесеном делу рукописа, ал је у програму наговештено). Ја сумњам да је г. Андоновић своје дело склопио из нризнатих дела, која имају наслов „КосмограФије" него по сво.ј прмлици из књига написаних Штте1бкипс1с или налик на то. До душе. мени није ни познато, да су њиме споменути аукторитети писали „КосмограФију" него дела под именом РориЈаге А81гопот1е , или 81ете луеИ , или као лто рекох Штте18кипс1е и т. д. На је г. Андоновић у великој својој ревности (ја му и сам, труд његов и признајем и ценим), а у жељи да што више овога знања својим ученицима прибави, — дотакао се и оних ствари, које у котар насловне му науке не спадају. Па и расиоред материјала не чини ми се да је најсрећније извршен. Познато је да при наукама, при којима се мозак мора мало јаче напрезати, те да разуме и схвати оно, што се хоће — потребно је поћи од лакшега к тежем , па ма и не био логички ред у распореду предмета. У овој пак књизи (у колико се тиче предмета специјално космогра®ијскога) најтеже је (по мом искуству на доста спремљеним ученицима) за појимање и чврсго схватање, оно, што је у књизи названо Нутација, а та Нутација (као узрок прецесији) не само да је дошла пред прецесију, него и пред силество других ствари, које су много лакше за појимање, а које би олакшале разумевање исте Нутације. Јер што човек у каквој науци иде даље, све то за исту њу постаје бистрији и зрелији. С тога потеже ствари, кад иза лакших дођу, и саме изгубе врло много од\своје тешкоће, те и оне постану много лакшима. А да је много шта у истој књизи, па и окретање земље око суица (које је иза Нутације далеко дошло), много лакше за разумевање, него нихање земске осе око еклиитикине (Нутација), то може сваки, па и најразвијенији човек, лако уверити се.

Има по више таких ствари ; али ја ћу да напоменем само једну још , која лако нада у очи. Ја не увићам никаква узрока, зашто би Астрогнозија, познавање звезданихјата, дошла одмах на другом табаку, кад се о звездама говори тек у половини књиге , а нема скоро никакве свезе с оним напред — с тумачењем кругова, који се зову екватор и меридијан. —• Што се тиче начина , како је ово и оно у књизи изложено, не би рекао, да је најбоље удешен. У школској књизи начин излагања треба да је и кратак и одлучан. Ни у ком случају заовитан пут не доликује диктаторској ирироди школске књиге. Школска књига износи истине , а никада двоумиг^е, казује ствар а не мишљење. По томе тумачење лета на стр. 120—123. колико је год иначе поучно и забавно, толико је за школску књигу неумесно. Исто ово вреди и о првом подневку. У школској књизи треба просто казати, који се узимају за први а не премишљати. Стр. 106. (Узгред овде ваља ми изнети, како г. Андоновић усвајајући мој разлог, да ми за иочетника (молим да се добро чује: за иочетника, — не у науци) узмемо први иодневак иреко Београда, на један пут одступа од тога зато, „пгго би се онда усамили" и морали би еФемериде прекројити за Београд. И с тога он узима подневак преко Фера, ал — он је по свој прилици смео с ума , да ни једне еФемериде нису срачунате за Феро). Према овоме ова књига, при свој својој иначе доброти, нема никако типа школске књиге, и ја би је могао уврстити само у категорију ручних књига , која би дакле била од ноуке и користи ученику ван школе (а богме и учитељу, па и осталој епремнијој публици). 2. У погледу јасности и разумљивости ова књига није без мане. Ја истина не познајем потанко развијеност и и интелектуалну спремноет ученика „виших разреда ередњих школа"; моје искусгво у точе (при њиховом полагању испита за стунање у војну школу), могу држати за недовољно ; ал опет,.чини ми се, у овој књизи има много ствари, што они