Просветни гласник

неће моћи , или бар не тако лако разумети. Јер оно, што је мени у први мах нејасно, држим да ни њима неће, бар у први мах, бити јаеније. У школекој књизи не може се довољно нреноручити јасност и разумљивост . .Јер, ако је што у књизи ученику неразумљиво, то не само што га при учењу задржи као какав зид на једноме месту, него му отежа и разумевање свега потоњег, а чеето омрзне и оно нагхред. Но то још није највеће зло, што може донети нејаеноет. Има случајева, (и то су врло опасни случајеви), где ученик у нејасности не види и неразумљивост , па, наравно, пође одмах етранпутицом, са које га је после врло тешко извести на прави пут. За ученика може ее за цело ерећом или бар напретком звати, ако је он до тога доведен, да му нејасна етвар буде потпуно и неразумљива. Обично ученик и нејасну етвар некако разуме, ал то некако, скоро је увек наопако. Шта пак од овога после произлази, то пе само учитељи знају , него и цело потоње другатво осећа. Јасност је дакле у школекој књизи дугаа књиге. Да пак у овој ноднесеној књизи има много нејасно изложенога, ево еамо неколико примера. Одмах у првом почетку текета (на првом лисгу књиге) деФиниција хоризонта таква је, да онај који пре тога не зна шта је хоризонат, мучно би по овој деФиницији појмио, и тек би се онај сетио, шта се овим хоће да каже, који већ из раније зна гата је хоризонат. Ево те деФиниције : „Небо нам се показује као какав полукугласг „свод, који привидно додирује земљу евојом „кружном основицом. Ако замислимо да је „небески свод и на доле (према нама судећи) „до потпуне небеске кугле продужен и рас„проетрт, онда називамо највпшу и најнижу „тачку ове кугле зенитом и надиром. „Заједничку основну површину, постоље вид„љиве и невидљиве ноловине ове небеске „еФере, називамо хоризонтом или догледом, „догледним кругом. Хоризонат је дакле онај „највећи круг небеске кугле, који тако стојн, „да га вертикала, коју замишљамо повучену „кроз тачку сматрања као средсреду, сече „под углом од 90°, дакле круг који подјед„нако одстоји и од зенита и од надира."

У овој деФиницији има три деФиниције хоризонта, и све су три такве, да су сасвим излишне за онога, којп ире тога зна гата је хоризонат, а не.јасне за онога, који одавде треба да зна тпта је. Ието тако нејасно је и оно : „Еад се ко год на истом меридијану од југа „ка северу креће , онда се но прелазу пута „од 15 геогр. миља, северни пол издиже за „1° (један етеиен) а исто оволико смањује се „нагиб екваторов. Противно овоме наступа, „ако ко од севера ка југу иде, док на еква„тору земљином , северни пол неиадне уједно „са северном тачком хоризонта и овде поетаје „екватор вертикалан круг. — У опгате је на„ђено, да је иењање нола над хоризонтом, „иолна висина , равнозначећа са геогра®ском „ширином места."'' Страна 25. Мени се чини, да сваки ученик, па нека је он из седмог разреда гимназије, кад прочита ово, мора ее поново вратити натраг да јога једном прочита, јер му у први мах неће бити јасно. И елика (број 4), која ее налази уз овај текст, ни за длаку му неће помоћи , јер не само, гато се текст не аозива на њу , не тумачи је, него није ни она обележена као тумач, — те је сасвим излигана ту. Оваких, неразумљивих, или тешко разумљивих места има у овој књизи приличан број, да не рекнем велики, и ја нећу да извегатај мој претоварим примерима оваке врсте. Ја ћу да наведем само још три примера, од којих један може са своје лоше стилизације да доведе ученика на погрегаан закључак, а два остаће му незнање. На страни 136 има овако размигаљање : „Кад би косина еклиптикина 90° износила, „т. ј. кад би екватор земљин на равнини „свога пута управно стојао, или кад би осо„вина земљина у равнину њенога пута пала, „то би на половима била најжегаћа врућина, „лето, јер би сунце за време летњега обрта „цели дан у зениту стајало; на екватору пак „стајало би сунце за време солстиције цели „дан на ееверној, односно јужној тачци, тако „да би као и за време равнодневница два пут „у години било лето, и два пут у години зима."