Просветни гласник

■Ја не знам , какав би појам о земљи добко ученик из овога. И јако би ме интересовало да знам, каква би идеја код ученика остала и носле учитељског тумачења. Међу тим нека ми се дозволи, да ја ову ствар изложим. Кад би равнина нолутарова унравно стојала на равнини земске стазе, или, гато је исто, кад би оса земска била у равнини стазе земске, онда не само што би и на обртима земскима било жешког лета, као на нолутару сада што има, него би лета на обртима још топлија била, него на полутару, а на полутару има ли би преко године два лета и две зиме. Ово се из слике лако увиђа.

8 је сунце, велики круг око 8 била би стаза земљина, а на њој се находи земља у осам положаја. Б нам бележи круг преко Београда (не пуних 4:5° нолутарске даљине). У свих осам положаја види се, која је половина земље осветљена. Еад је земља у положају В 1 , онда јој је јужни обрт сунцу окренут, и онда је на њему жарко време, а на северној поли земље зима и неирекидна ноћ. Кад је земља у ноложају В", онда је све обратно. Кад је земља у положају А, онда је сунце над полутаром, и онда је на њему жарко време — лето —, но исто то и кад је земља у по-

ложају А', дакле на полутару у години дана бива два пут лето. Док је земља у ноложајима В и В 1 иолутар стоји према сунцу од прилике тако, како стоје обрти при истинском стању земље, и дакле је у оба иута тада на полутару зима, т. ј. на њему има и две зиме. Али из ове слике лако се разуме и о данима на земљи, а они су сасвим другачи од истинских дана. Почнимо с положајем земље у С\ Као што се из слике види, београдски круг Б сад тек долази на осветљену половину земље. Београду почињући иролеће , почиње му и дан, и кад земља стигне у положај А 1 , тад је у Београду дан раван ноћи (као 9 Марта сада), и топлота му од нрилике толика, колика нам је 9 Марта. При кретању земље к положају С п београдски круг све више улази у осветљену иоловину земље, и кад ова стигне у С", онда се види , да је београдски круг цео осветљен, дакле је тада у Београду дан раван 24 часа. При даљем кретању земље, северна пола земље (на којој је београдски круг) све се више сунцу окреће, и београдски круг никако не улази у сенку, што ће рећи, да за Београд сунце никако не залази, у Београду нема ноћи никако. Кад је земља била у С", онда сунце огрева Београд управно и тад је у Београду жарко време, као кад би Београд нри исгинском положају земље на полутару био. Кад земља стигне у С ш онда видимо, да београдски круг допире до сенке; дан му је дуг као и кад је земља била у С и т. ј. 24 часа. Од ноложаја С п до ноложаја С ш протекло је више од 90 дана ('/^ од године) и то је све био дан. Од С ш Београд иочиње добивати ноћ, која је у нрви мах само 'А часа, ал после 46 дана. кад земља стигне у А, дан нарасте до 12 чаеова (а толико је и ноћ), дакле опет равнодневица, као и кад је земља била у А 1 . Из овога се види да је у Београду трајао дан без ноћи 90 дана (од С" до С ш ) а тако исто и ноћ без дана трајала 90 дана (обичних но 24 часа) од С до С.