Просветни гласник

68

У пробању гвоздених плоча за облагање ратних лађа, оиазидосе, да се плоче усијају од ударада топовских кугала, и да се јога у такам случајима може и оловна кугла истопити. Свакретањакрупних тела, сваки рад може прећп у топлоту, т.ј. крупна кретања прстварају се у ситна треперења молекила, а то управо чипи топлоту. Но ови извори топлоте пемају практичне вредности. Много су у том зпачајиији извори хемијскп и главви извор топлоте — сунце. Откуд сунцу толика топлота и како је то да издаје топлоту, а оно се не хлади? Јер да је то кугла од угљена, па би се за 500 година већ угасила. Замишља се, да је сва материја што чпни земљу, сунце и планете, некад била у гасовиту стању и то као одвећ Фине материје, која се назива етар, и која је била сва једнолика. Честице те првобитне материје биле су у веома брзу кретању и ударајући једна о другу почеле су се више њих спајати у једну правећи тако атоме елемената ове обичне материје. Атоми су даље образовали молекиле елемената и молекиле сложених тела. Но сва су та тела била у гасовиту стању и молекили су се врло брзо покретали. Услед згушњавања постала су небеска тела зажарена, јер се тиме пређашњи покрет смањавао, почем се претварао у други покрет, т.ј. у топлотни. У даљем згушњавању небеска тела постајала су течна и чврста. Од сунца су се одвојиле планете још тада, кад је све било у гасовиту стању, а после се свака планета за себе згушњавала, прелазила у течно стање, па испуштајући топлоту и хладила се. До данас се са свим охладио месец, земља пак у унутрашњостп још је зажарена, а сунце је и сада са свим зажарено, а као зажарено тело испушта топлоту и светлост. Испуштајући тако, оно би се некад охладило. Но већина научника држи данас да то неће бити. Јер огромне масе малих планета што се око сунца окрећу, падају на њ и тим падом т. ј. ударом производе топлоту, те тако сунцу надокнађују изгубљепу топлоту. Да се губитак тоилоте накнади, требало би годишње да падне на сунце слој космичког нрашка у дебљини 20 м. Други мпсле, да је па сунцу тако велика топлота, да се тела распадају у елементе, но ови елементи, по што зрачењем испустетоплоту. те им темнература дође на 5.000 до 6.000°, почну се јединити, и јединећи се производе топлоту, те тиме се губитак сунчеве топлоте надокнађује. После сунца најмоћнијп извор топлоте као и светлости јесу хемијска једињења. Сва топлота и светлост што нам служи на грејање и осветлење јест последица хемијског једпњења. У овим појавима спајају се најситннје честице тела атоми, и у том покрет њихов прелази у топлоту и светлост. Бесконачан број атома крећући се врло брзо производе

топлоту, јер њихов покрет прелази у топлотни покрет. Хемијска су једињења и иначе веома значајна. Клпјање и рашћење биљака т. ј. претварање неорганских материја (угљене киселине, воде, амонијака), у органске материје што чине биљку, нретварање биљне материје у жпвотињску, распадање животињске материје и враћање у неорганску, горење огња и разпих светлила, као п безбројни други појави у хемпјским радионицама — јесу све хемијска једињења, јесу све појави хемијског покрета материје. Што о овим^ кретањима најмање знамо, узрок је у томе, што су превећ ситне честпце као и њихова кретања, и што немамо чула, на које би утицали хемијски покрети, онако као што немамо чула ни за хемијске зраке у светлости. Ова кретања познајемо само по прерушеним кретањпма т. ј. кад оне нређу у друга кретања. Од хемиских кретања у паљењу пушчана праха постаје топлота, топлота шнри гасове п прелаза у покрет зрна пушчапог или топовског, прелази у звучна треперења — у иуцањ. У горењу разнога горива под казаном у парним мапшнама, хемиски покрет прелази у топлоту, топлота прелази у крегања честица воде, а овај нокрег даље прелази у кретања машина. Исто тако живе машине крећу се хемискпм покретом. Хемнски покрет и топлота врше сва кретања мпшићна, а кретања мишићна крећу после делове тела као и цело тело, а ова онет кретања крећу и друга тела. Кад гори петролеум (камено уље), честице воденика и угљеника што су у њему, почну се распадати услед топлоте, која је са стране придана и продужује се хемнски покрет овнх елемената, са покретом кисеопика из ваздуха, образујући у том нова хемпска једнњења — воду и угљену киселину. У том хемиском сједињавању хемиски покрет честица прелази у топлоту и светлост, које осећамо, док међу тим мали део топлоте троши се на ремећење атома воденика и угљеника у каменоме уљу, те их ставља тако у друго стање покрета, из кога се почне њихова хемиска делатност. Чесгице у горењу веома се нагло крећу, тај брзи покрет прелазп у топлоту, од тонлоте зажаре се честице у пламену и светле се, т. ј. хемиски покрет прешао је у топлотпи и светли покрет. Из овога видимо, како топлота прелази у покрет разних других тела и врши рад, као што се и рад опет претвара у топлоту. Механички еквиваленат тоилоте. Топлота што загрејава килограм воде од 0° до 1° зове се топлотна јединица. Јединица рада јесте дизање 1 Кг. у висину за један метар. Колико треба рада па да се произведе нека количина топлоте, или обрнуто, колико треба топлоте за неку количнну рада, јер видесмо да ова кретања прелазе једно у другоРНађеноје, да је 425 рад. јединица равно .једној тонл. јединици. Дру-