Просветни гласник

гим речима: к ад се терет 425 Кг. дигие у висину за 1 м., изврши се 425 радних једииица; у падању тај терет може се претворити у други рад, и извршиће опет 425 рад. једипица. Ноако тај рад, што је употребљен на дизање терета, у иадању не изврши опет слвчан рад, већ пређе у кретаае честица у телима, тад ће произвести толико топлоте, колико се употреби на загрејавање 1 Кг. ледене воде за 1°. Или, кад 425 Кг. падне с висине 1 м. и удари у 1 Кг. ледене воде, загрејаће је за. 1°. А кад опет 1 топлотна јединпца пређе у покрет тела, може дићи 425 Кг. на висину 1 м. Сад да разгледамо, шта чини топлота у сампм телимз, кад им се са стране додаје. Топлота загрејава тела, т. ј. додавањем топлоте неком телу његове честице јаче трепере, и тад се каже: тело има вишу температуру. Тонлотаје особити начин кретања материје, то је врло брзо трептање молекила у телу. Опде где кретање маса престаје, продужује се трепериво кретање молекила. Покрет механични прелази у покрет молекила, а овај молекиларни покрет, као особита врста покрета, дела ва наше осећање и чини у нама оно, што зовемо топло и ладно. Јер ладно је тело онда кад у њему нолекили слабије трепере. И, поредећи једно тело с другим, свакад Је оно топлије, које јаче трепери, а хладније оно, које слабпје трепери. По томе у природи, где нема органа за осећање топлога, нема ни топлоте, већ има само треперење молекила. Сваки молекил у овом треперењу има извесну брзину, јачина његова удара јесте мера температуре, т. ј. од јачих удара јавља се и јача топлота. Температура је дакле трепериво кретање молекила у телима, и за право мерење температуре, ваљало би знати мерити јачину молекиларног удара, што није могуће извршити ; а мерење температуре по ширењу тела (т. ј. по термометру) јест управо за невољу. По правплном ширењу гасова, кад им се температура увећава, и обрнуто по скупљању, кад се температура смањава, изводи се да би на 273° испод тачке крављења леда била апсолутна 0°, т. ј. на овом степену не би било треперења, и ту би бпла права ладноћа, а иначе честице тела јесу у непрестаном треперењу, које чини њихову топлоту. Но да се разна тела исте величине (равне запремине) загреју за исти степен, треба им придати разну количину топлоте, а то ће рећи, да се молекили разних тела подједнако затрепере, потребна им је различна гоплота, или треба им придати разну количину покрета. Топлота још и шири тела, т. ј. размиче молекиле у телима, удаљава их једне од других. На ширењу гасова топлотом оснива се важна појава у атмосФери. Ваздух пењући се у висину шири се, и

дижући горње слојеве ваздуха лади се. На против, кад се ваздух спушта, горњим се слојевима смањује запремина, ваздух се доле згушњава и у том се загрејава. Тако при свем непрестаном струјању ваздуха, температура ваздушних слојева на извесној висини врло се мало мења. Како се много топлоте утроши на ширење гаса, и како се то ширење може повратити у топлоту, имамо леп пример на јужном ветру. Јер ваздух, у топлим пределима, загрејан сунчаном топлотом шири се, креће се к нама, и овде згушњавајући се, испушта толико тонлоте, или боље, његово кретање, прелазећи у топлотно кретање, чини, те се топе огромне количине леда и снега, што би иначе морале чекати мајско, а можда и петровско сунце, да их растопи. У даљем размицању молекила у телима, наступа време, кад се молекили тако поремете у пређашњем распореду, те пређу у други распоред и други начин кретања; онда се тело јави у течноме стању. Да топлотни покрет прелази у покрет молекила растопљена тела, види се јасно из тога, што, колико је год топлоте употребљено за топљење, исто толико добија се натраг кад тело очврсне. На пр. да се један Кг. леда истопи треба 79 топл. .јединица; а кад се 1 Кг. воде следи, излази из ње по 79 топл. јединица на сваки 1 Кг. леда. Тиме се може објаснити, зашто је топлије кад снег пада, јер топлота, што је била у воденој пари ослобођава се при леђењу; а на против кад се лед и снег почне топити, ладније је ( „сунце греје, али зубато "), јер се на топљење троши веома велика количина сунчеве топлоте. Кад топлота још више размакне молекиле, претвара пх у много јача кретања, и при том, поред покрета у напред, придаје сваком молекилу још и обртни покрет. У том случају тело прелази у пару или гас. Као год што се у топљењу топлота претвара у кретање молекила растопљенога тела, исто тако у испаравању топлота се претвара у кретање молекила гасовитога тела, и управо, колико се топлоте утроши па исправање тела, толико се исто добија натраг, кад се пара згусне у течност, Ето зашто је при наглу испаравању воде у јесен онако ладно на магловиту времену, јер вода, испаравајући, гута у се млого топлоте и лади околни ваздух; на против, пред кишу и за време кише топлије је, јер топлотни покрет, што је био претворен у покрет водене паре, опет се враћа у топлоту. Како се у том може много топлоте изгубити или добити, види се из овог, што за претварање 1 Кг. воде у пару, треба да се употреби 540 топл. јединица. И кад од ове топлоте у парним машинама само мали део (12%) пређе у рад, врши огромну количину рада. Но с овим ширењем тела не престаје топлота делати на њих, она их још и даље шири, т. ј. топлотни