Просветни гласник

покрет прелази и у другу врсту покрета у телина. Хоћу да кажем, да топлота раставља сдожена тела у састојке, иди, као што се каже, раздружава их, За овакво раздружавање или растављаље сложених тела обично је потребна велика топлота. Обрнуто, при саједињавању тела, свакад се јавља топлота, што је последица хемискога једињења, при коме честице тела прелазе у слабији покрет, а онај вишак покрета, што су га честице имале, прелази у топлотни покрет. Осим кретања крупних тела, и кретања њихових честица, има још и других кретања, кретања, која су слична кретањима обичн^ материје, али се не врше обичном материјом, већ другом много финијом, чије су честице много мање, чија су кретања много живља и ситнија и која се материја и тамо простире , где се нама чини као да ничега нема. Топлота се простире од једног тела ка другом и кад нису у додиру, покрет топлотнп продужава се и кроз сама тела, баш онако, као што се и светлост простире од светлога тела, и пролази кроз провидно и прозрачно. То нам, поред других финијих података, тврди, дау васелепи између звезда, у простору, где нема ваздуха, као и у свима телима, има са свим особите материје, која се зове етар, и која се, као материја, никојим чулом опазити не може; али, која се јавља нашим чулима својим покретом. То изгледа мало чудновато замишљати такву материју, која се чулно опазити не може. Но није ли слично и са ваздухом ? Ко је још видео ваздух, ко га је прстима опипао онако, као што се дотичемо до других тела? Да га пак има, показује нам ветар, јер је то покренут ваздух. Али и етар нам се јавља по своме покрету; ваздух, као ветар, притискује на наше тело, као звучни таласи удара у бубну онницу у нашем уву; а тако и таласи етара ударају у наше тело и ту чине осећање топлоте, ударају у живце у оку и ту чине осећање светлости. Етар је у свима и око свију тела, он испуњује и оне просторе, у којима вема друге материје. По томе и ако би се вештачки неки простор потпунце испразнио од ваздуха, опет не би био без етара. Тадасања етара јесу зрачна топдота и светлост, и што је топлота различна од светлости, то је с тога, што су таласања топлотна друкчија од таласања светлости. Што топдота и светлост пролазе кроз нека теда, значи, да се тадасања етарска продужују и у тим телима, и то, простиру се неосдабљена или осдабљена. Теда, што слабије пропуштају кроза се топлоту или светлост, значи, да се етарски таласи у њима ослабљавају, а слабе се с тога, што треперење етара прелази на треперења честица у тедима. И кад тело слабије пропушта топдоту, јаче сезагрејава, јер етарски покрет прелази у покрет честица тела, а овај покрет јавља се као загрејавање. Но кад тело

не пропушта светлост, оно се у том случају не светли јаче, ади се јаче загрејава, што значи, да светди покрет етара предази у треперење тела, те тако ово треперење не дела више као светдост већ као топдота. Кад треперење тела не би чинило топлоту као и треперење етара, онда се и топдотни етарски покрет не бп могао јавиги као молекиларни топлотни покрет. У овом случају код топдоте је онако, као год и код звука, т. ј. као што звучно треперење чврстих или течних тела може прећи на звучно треперење ваздуха, тако и обрнуто звучно треперење ваздуха може прећи у звучно треперење чврстих итечних теда. Тако дакле има свезе између кретања обичних тела и кретања етара, т. ј. кретања обичних тела прелазе на кретање етара, а кретање етара прелази на кретање тела, и у овом претварању покрета може нови покрет бити друге врсте и по томе не делати више на онај орган на који је пређе делао. Ово пак не треба ни мадо да нам је чудновато, јер разни наши органи примају особене утиске од спољашњег света; тако око не прима звук, уво не прима светлост, осећање коже не прима ни једно ни друго. Но кад се ови покрети промене, онда они могу делати према новом стању на други орган а не на првашњи. Премда има и таквих покрета, који могу дедати и на два органа. Тако треперење звучно може се осетити и на кожи и чути увом; удар може се осетити на кожи а може се и видети оком, то је оно, што се каже „иолеКегие му блијеитаци* , „шлануше му светлаци " т. ј. у овом случају удар се осећа као светлост. Треперење на граници између светлости и топлоте може делати и као светдост на око, и као топдота на осећање коже. Тела непрозрачна не пропуштају светлост, а то значи да се тадасања етара у њима тако спречују, да светда покрета нестаје, а нестаје га с тога, што се претвара у топлотни покрет. Кад светли иди топдотни таласи етарски ударе у тедо, често се од њих повраћају, баш онако, као што се повраћају еластичне кугле од сдонове кости на билијару. Кад топдотни и светли етарски таласи продазе кроз светло-прозрачна и топло- прозрачна теда, тад се дешавају појави, да зраци по излазе из таквих тела не крећу се истим правцем, већ скренутим. Ово показује, да етарска таласања у разним тедима раздично се брзо простиру и отуда настаје то скретање. Ади још много значајније је то, што се по пролазу кроз призму светлост раздучи на 7 боја: црвену, неранџасту, жуту, зелену, плаву, индиго и љубичасту, из чега се види, да у светлости има тадаса разне брзине и да ти тадаси по пролазу кроз призму узимају разне правце, чим се они одвоје један од другог. Него исто тако значајно је, ' што се у том сдучају од светлих зракова