Просветни гласник

71

одвоје и топлотни, и заузимају такав правад и положај према светлим зрацима, да се из тог види да је брзина тонлотног треперења етара мања од брзине треперења светлости. И треће је значајно ту, што се осим треперења светлих и топлотних одвоји још и трећа врста треперења, која не дела ни на око као светлост, ни на кожу као топлота, већ дела на материје промењујући их. Под утицајем ових зракова Фотогра® слика Фотографије, под њиховим утицајем ностаје биљно зеленило и т. д. Дакле у зрацима, што излазе из сувца и светлих тела, има 3 врсте етарских треперења и то су: топлотно, светло и хемпско. Укупно они чине сунчано зрачење, а посебице знатно се разликују. Разлика њихова у томе је, што им је треперење разнолико; премда на граници између светлих и топлотних зракова, између светлих и хемиских има мешања, што значи, да, при извесној брзини треперења, етар дела и као топлота и као светлост; кад се одатле брзина знатно увећа, онда дела само као светлост, смањи ли се, делаће само као топлота. Тако исто при извесној брзини треперења етара, таласи делају и као светлост, и као тамни хемиски зраци, а одатле даље, с увећањем брзине треперења, настају таласи само хемнски, са смањавањем пак брзине треперења, настају таласи светли. Већ смо споменули, да таласања светлости кад ослабе предавањем покрета другим честицама, јављају се онда као топлота; исто тако, кад ослабе хемнски зраци, претварају се у слабије светле зраке. Па и разни светли таласи могу слабљењем прећи у друге таласе, и то они, што више трепере, могу прелазити у друге што мање трепере ; тако, највише трепере љубач. зраци (број таласања у секунди износи 790 билијуна) а најмање црвени (број таласања у сек. 448 билијуна), зелени пак стоје у средини. Љубичасти могу прећи у зелене који слабије трепере од њихКао год што су таласи светли различни између себе по брзини треперења, тако су још различни и по дужини таласа. Најдужи су таласи у црвених зракова (дуашна таласа износи 0'000,892 мм .Ј, за то је црвена боја најјача, а најмањи су таласи у љубичасте, (дуж. таласа је 0'000.687 мм.) и за то је ова боја најслабија. Боје тела тесно су везане за склоп самих тела, т. ј. ако тело одбије или пропусти све светле зраке изгледаће бело, или безбојно, ако ли се у њему сви таласи претворе у топлотне осим црвених, изгледаће црвено, а тако би било и за зелено, жуто и т. д.; ако се неки таласи претворе у топлотне а други се новрате или прођу кроз тело, онда ће тело изгледати у боји 'смешаној из оних таласа, који се из тела повраћају, или кроз њега пролазе.

Пре него што се растанемо с етарским таласима светлости и топлоте, да споменемо, како у природи ван ока нема светлости, нема тела ни белих, ни црних, ни илавих и т. д., већ су то све разна треперења етара што од тих тела долазе у око и одатле покрет прелази у мозак где се ствара свест о ономе што се види. Остаје нам још једна велика гомила сличних покрета, који су значајни не само по њиховој практичној употреби, већ су важни и по томе, што сва разнолика кретања о којима до сад говорисмо, могу прелазити у њих, и што она могу бити узрок свима покретима. То су особита кретања етара, што чине магнетизам и електрицитет. Ова кретања не личе на кретања топлотна и светла, она више личе на струјање течних тела, или на згушњавање и разређивање гасовитих тела. На први мах чинило се, да привлачења у магнетима нису оно што и привлачења код електричних тела; но доцније се доказало по великој сличности електричких струја с магнетима, да и у магнетима круже електричне струје, и тако је у физици отпао као засебни одељак магнетизма, јер су појави његови оно исто што и појави електрицитета. Како нам је немогуће у овој прилици угазити у огромно поље електрицитета, оставићемо га напоменувши само његова кретања. Тако, обични механични рад, као: трење , ударање , цепање прелази у електрицитет ; у појавима|звука опазио сеје такође електрицитет. Кретања топлотна, као и кретања хемиска претварају се у електрицитет. Кретања светлости производе електрицитет, али прелазећи прво у хемиска кретања. Кретања електрицигета опет прелазе у звучна кретања, од чега зује жице и диреци телеграФСки, као што електрицитет и у телеФОну производи звук. Електрицитет је јак извор вештачке светлости и топлоте; његова кретања прелазе у кретања хемиска. На послетку електрицитет покреће и крупна тела, читаве машинерије веће као електромоторе, и мање као електричне телеграФе и електричне часовнике. Да звучним таласима дуже не морим ваше органе, завршићу, бацивши само летимични погледна кретања о којима говорисмо. Мој је говор далеко од тога, да обухвата сва кретања у природи и да све појаве природне објасни кретањима обичне материје и кретањима Фпне материје — етара. Доста је, ако сам само наговестио, где треба тражити узроке појавима. Доста је, што у овом излагању можемо доћи до ових закључака: У почетку света била је праматерија, од које је можда и данас још остао етар у истом стању. Праматерија кретала се првобитним покретом; једнолики праатоми прешли су у разне атоме разних елемената, 10'