Просветни гласник

Еао да је и Лутер за опште правило узео свој превод пз прве књиге Мојсијеве, „Омладина је постала безобразна и дивља и не да се васпитавати."

— А како би он јадиковао, да је нешто пропутовао од школе до школе после триестогодишњег рата?! —

IНАСТАВИИЕ СЕ

О ИЗВ^ДАЧЕЊУ ^ВАДРАТНОГ И КУБНОГ КОРЕНА

У нашим нижим и вишим гимназијама предаје се Алгебра од толико година све једнако по Мочнику. И ако су неколико пута за то време подизани гласови противу тога аутора, ипак се и данас Жочник налази у рукама наших ученика. Шта је томе прави узрок, није ми познато. У аустријским средњим школама учи се Алгебра исгина на неколико месга по Мочнику, али је писац у последње време своје дело знатним исправкама подвргао, заведавши већу систематичност и научну везу међу појединим партијама. Немачка критика одзива се од тог времена мало повољније о Мочнику. Свакако време је, да се и ми постарамо, да ученицима гимназијским дамо у руке коју бољу ручну књигу, а за то су на првом месту позвани наставници, који предају тај предмет. Главни Просветни Оавет имаће о томе да рече своју последњу реч, почем је његова задаћа поред осталога и та, да изриче свој суд о делима, која се имају увести као ручне књиге ђачке по школама нашим. Међу партијама Алгебре, које су познате код наших ученика као врло сухопарне и тешко разумљиве, стоји на првом месту цео одељак о к Кореним количинама," а нарочито још „извлачење квадратног и кубног корена." Тако је и на другим местима, а не само у нас. У немачкој школској литератури врло се чесго нодижу гласови противу учебника те врсте, а тамо доиста није оскудица у учебницима. Овоме је с једне стране узрок тај, што се Алгебра отпочиње учити чак у народној, (основној) школи, и то — разуме се — у вишим разредима њеним, који одговарају нашем III и IV разреду гимназијском. Ва ученике на томе етупњу потребни су, нема сиора, учебници много простији, т. ј. такви, који се домажу више радом с особеним бројевима, него с општим Формулама и сгрого научним доказима. С друге стране диже се тужба нарочито још за то, што се „Корене количине"

уче без довољне претходне спреме. Како може бити и спомена о правом разумевању, кад претходно нису развијени и утврђени као што треба појмови о стеиену, корену и изложитељу? Ва то се и дешава, кад се присгупи раду извлачења овог или оног корена, да тај рад поред све добре воље и поред свег напрезања памћења удари на толике и толике тешкоће. У главноне цео се рад ту и не састоји у другом чему до у учењу правила, која неразвијена генетичким начином осгају неразумљива као и све друго што се само механички учи, без икаквог дубљег појимања. Треба размислити само, колико и колико треба свестраног рада, па да ученици основне школе схвате као што ваља обичне радове: сабирање, одузимање, множење и дељење; па колико онда више треба разноврсних и свестраних вежбања за овакве ствари, као што су иодизања на. стеиен и извлачење корена. Без довољне, темељите, свесгране припреме не може се у тим тежим нартијама Алгебре никад достићи прави и сигуран успех, нити се без те претходне спреме може ма какво механичко претресање сматрати као исгинско знање. Зар је н. нр. то доста, што ће се ученику самоказати: „квадрат бинома а ]) изнаћи ћемо, кад га бројем а -)- I) помножимо, и тако биће: (а -(- 1))" а 2 -)- 2а1) + 1г"? Или је довољно ово објашњење: „Број какав а подићи на т-ни степен, значи, понајближим вишим пословањем из а резултат какав тако извести, као што је т из јединице иостало"? Рачунска настава мора бити слободна од механизма. Механизму има истина места у њој, али и то врло мало и на крај краја , пошто је претходило потпуно разумевање рачунских одношаја у разноврсним правцима. И тако ако хоћемо, да положимо добар темељ разумевању рада с кореним количинама, морамо се пре свега посгарати, да претходно развијемо тачне појмове о степено.ј и кореној количини и